**Zašto mi nije žao što sam ostavila muža i decu: Postala sam srećnija čim sam ih napustila**
Ispovest jedne blogerke koja je otkrila kako joj se život promenio nakon napuštanja dece i muža, izazvala je burne reakcije. Mnoge je razbesnela, ali ona je nepokolebljiva u svom stavu.
MOJ SIN
Moj sin je napunio tri godine. Bio mu je rođendan. Bilo je to 2001. godine. Tada sam donela odluku koja je promenila sve – okrenula sam se, izašla na vrata i ostavila dva sina i muža. Moj muž i ja smo bili zajedno godinama, još od naše 17. godine. Veza koja je trajala tako dugo činila se neuništivom, ali tada sam dobila ponudu za posao u Japanu. Trebalo je da radim priče sa ljudima koji su preživeli atomski napad. Bila sam oduševljena prilikom. Moj muž me je podržavao i ohrabrivao da prihvatim ponudu.
Otišla sam i počeli smo održavati kontakt putem interneta. Što je vreme više prolazilo, postajala sam sve samostalnija i shvatila da mi takav život odgovara. Nakon dva meseca, muž i ja smo počeli preispitivati naša osećanja. Postalo je jasno da se naš brak raspao. Poslao je decu kod mene u Japan, ali jednostavno nisam mogla da se nosim s tim. Deca su bila srećna što su kod mene, ali ja nisam bila. Nisam mogla uskladiti sve obaveze i tada sam shvatila da zapravo nikada nisam želela da budem majka. Vratila sam ih ocu.
MOJA ODLUKA
Vratila sam se iz Japana i sada živim nekoliko ulica od moje bivše porodice. Deca dolaze kada žele, a ja sam tu za njih. Ako me pitate da li mi je žao zbog odluke koju sam donela, odgovor je – nije. Napuštanje porodice mi je omogućilo da pronađem sebe i postanem srećnija osoba.
Ova odluka je bila teška i složena. Kao majka, osećala sam pritisak društva da ostanem sa svojom porodicom, ali u dubini duše znala sam da to nije za mene. Prihvatanje posla u Japanu bilo je oslobađajuće iskustvo koje mi je pokazalo šta znači biti zaista samostalan i srećan.
Često se zapitam kako bi moj život izgledao da sam ostala. Da li bih bila nesrećna, osećajući se zarobljenom u ulozi koja mi nije odgovarala? Odluka da napustim muža i decu bila je kontroverzna, ali me je naučila važnu lekciju – ponekad moramo doneti teške odluke da bismo pronašli vlastitu sreću.
VIĐAM SE SA DJECOM
Živim blizu svoje bivše porodice i redovno se viđam s decom. Naš odnos je drugačiji, ali nije manje vredan. Moji sinovi razumeju da je njihova mama srećnija sada, iako je to značilo da je morala otići. Nastojim im pokazati da je važno slediti svoje snove i biti veran sebi, čak i kada se suočavamo s kritikama i neodobravanjima.
Na kraju, život je previše kratak da bismo ga proveli nesrećni i nezadovoljni. Moja priča može biti nepopularna, ali je istinita. Napuštanje porodice me je oslobodilo i omogućilo mi da živim život u skladu sa svojim željama i potrebama. To je lekcija koju želim preneti svojoj deci – da uvek slede svoje srce i da se ne boje da donesu teške odluke za svoju sreću.
