Vlastimir Đuza Stojiljković, jedan od najtalentovanijih srpskih glumaca, preminuo je pre tačno deset godina, a njegova smrt je ostala obavijena tajnom i zagonetkom koja je potresla javnost.
- Ovaj tragičan događaj je izazvao brojne spekulacije, a posebno je šokiralo to što niko od njegovih kolega i prijatelja nije bio prisutan na njegovoj sahrani, niti je bilo poznato gde je on zapravo sahranjen. Prema informacijama koje je otkrio Blic, smrt Vlastimira Stojiljkovića nije samo bila duboko emotivna za sve koji su ga poznavali, već je i obeležila život njegove porodice na dramatičan način.
Đuza je bio poznat po svojoj ljubavi prema prvoj ženi, glumici Olgici Stanisavljević, s kojom je bio u braku do njene tragične smrti 1987. godine. Njihov odnos bio je duboko emocionalan i često se pričalo da je Đuza bio potpuno posvećen Olgici, iako je ona pre braka bila verena za poznatog glumca Ljubomira Ljubu Tadića.
- Iako su svi verovali da je ljubavni trougao između Đuze, Olgice i Ljube nešto što je stvorilo napetosti u javnosti, Đuza je uvek tvrdio da je sve to bila prava ljubav. On je navodno, jednom prilikom, rekao Ljubi Tadiću: „To je ljubav! Shvati nas, Ljubo“, što je iznenadilo mnoge, ali je istovremeno stvorilo i kontroverze među njihovim prijateljima. Nakon Olgine smrti, Đuza je bio duboko pogođen i njegov brat je kasnije otkrio da je Ljuba Tadić bio taj koji ga je nagovorio da se ponovo oženi, jer mu je tvrdio da život bez partnera nema smisla, naročito nakon što se vrati iz kafane i vidi praznu kuću. Kurir piše da je Đuza teško podneo gubitak Olgice, a njegov život je nakon toga išao u drugom pravcu.
Nakon Olgine smrti, Đuza je imao problema s emocionalnim zdravljem, a u tom periodu je na insistiranje prijatelja, pa i svog brata, odlučio ponovo da se oženi. Druga supruga, Dušanka Vranjanac, postala je deo njegovog života 1990. godine. Ovaj brak, međutim, nije bio iz temeljnog ljubavnog odnosa, već je došao kao rezultat složenih okolnosti i preokreta u Đuzinom životu. Dušanka je, u početku, bila samo prijateljica glumice Cece Bojković, koja se brinula za Đuzu kao za „vanbračnu sestru“ iako nije imala romantične namere.
- Međutim, njihov odnos se postepeno transformisao u ljubav, a kasnije su se venčali uz minimalnu ceremoniju. Nažalost, kao što se često dešava, brak nije bio bez svojih problema. Tokom Đuzine poslednje bolesti, njihovi odnosi su postali napeti, a Dušanka je odlučila da ga smesti u dom za stare, “Lug” pored Mladenovca, bez prethodnog dogovora s ostatkom porodice. Mondo izveštava da je Đuza mesecima bio izolovan, a porodica nije znala gde se tačno nalazi. Njegov brat Nenad tvrdio je da ga Dušanka nije obilazila i da ga je držala “kao u zatvoru”.
Đuza je preminuo 17. juna 2015. godine, a njegova smrt je bila još jedan u nizu tragičnih trenutaka u njegovom životu. Nažalost, poslednja želja koju je imao — da bude sahranjen u njegovom rodnom mestu, Ribarskoj banji, pored deda i roditelja — nije ispunjena. Umesto toga, urna s njegovim pepelom je smeštena u porodičnu grobnicu Dušankinih roditelja.
- Ova odluka je postala tajna, a porodica nije znala gde je zapravo Đuza sahranjen sve do nedavno. Tek nakon što su prošli meseci, istina je isplivala na površinu, izazvavši šok kod mnogih, koji su smatrali da je Đuza zaslužio dostojanstveniju sahranu. Prema Espresu, to je postao deo tragične i zagonetne priče koja je još više pogodila njegove najbliže prijatelje i kolege, koji nisu bili upoznati sa detaljima njegove smrti ni sahrane.
Đuzina smrt je ostavila dubok trag u srpskoj kulturnoj javnosti. Kao izuzetno talentovan glumac, Đuza je bio omiljen i poštovan, a njegov rad na sceni je bio prepoznatljiv po autentičnosti i dubokom emocionalnom naboju koji je prenosio publici. Nažalost, njegova smrt nije obeležena dostojanstveno, a njegova poslednja želja je bila zanemarena. Elle se osvrće na ovu priču kao na podsećanje na to kako je važnost porodice, prijatelja i poštovanja voljenih, u poslednjim trenucima života, od ključne važnosti za svakog čoveka, bez obzira na njegovu slavnu karijeru
