Ovo je duboko emotivna priča žene koja je doživela neverovatnu otkriće o svojoj prošlosti, sa nepoznatom pričom koja je decenijama bila izbrisana iz njenog života. Kejlin Stivenson, kako je bila poznata tokom svog života, nije se sećala ničega od svog života pre nego što je imala sedam godina.
- Odrasla je u Ohaju sa usvojiteljima koji su je voleli i pružili joj sve što je mogla da poželi, ali u njenoj prošloj priči je postojala velika praznina – praznina koja je ostala nepopunjena godinama.
Dok je rasla, Kejlin je osećala kako joj nešto nedostaje, ali nije znala šta. I dok su se drugi ljudi sećali svojih ranih godina – svojih prvih koraka, igre, smeha – Kejlin je bila opterećena tim nejasnim, nelagodnim osećajem. Bez jasnih sećanja na detinjstvo, jedini tragovi bili su fizički ožiljci koje je nosila – veliki ožiljak na stomaku i manji na grudima. Lekari su to objašnjavali kao posledicu medicinskih zahvata koje je prošla kao beba, ali njeni usvojitelji nisu znali ništa više. Šta je zapravo prethodilo njenom dolasku u njihovu porodicu, ostalo je nepoznato.
- Iako je život sa usvojiteljima bio pun ljubavi, Kejlin je osećala sve jaču potrebu da razjasni svoju prošlost. Kada je postala majka, tu prazninu osećala je još snažnije. Ko je bila ona pre nego što su je usvojitelji uzeli? Ko joj je pevao uspavanke i držao je u naručju kada je bila beba? Jedini trag koji je imala bio je jedno ime – Vilijams. Iako nije znala zašto, ime Vilijams je bilo urezano u njenoj svesti. Nikada nije istraživala dublje, bojeći se da će možda pronaći nešto previše bolno.
Jednog oktobra, dok je prelistavala internet, u tri ujutro, Kejlin je unela ime „nestala deca, Vilijams“. Na ekranu su se pojavili posteri nestalih osoba, ali jedno lice ju je zapanjilo. Sedmogodišnja devojčica, koja je izgledala potpuno kao ona. Isti ožiljak, isti mladež, isti oblik očiju. Na posteru je pisalo ime Britani Rene Vilijams, nestala 18. avgusta 2000. godine, i to je bila ključna tačka za Kejlin. Tada je shvatila da je ta devojčica na posteru – ona sama.
- U tom trenutku, njen svet se promenio. Počela je da istražuje sve o Britani Vilijams. Ispostavilo se da je Britani bila devojčica sa zdravstvenim problemima, smeštena u hraniteljski dom, Rejnbou Kids, u Virdžiniji, gde je nestala 2000. godine. Nakon nestanka, sve indicije ukazivale su na to da je Britani preminula. Međutim, Kejlin je bila živa i pronašla je tragove svoje prošlosti.
- Slučaj nestale Britani postao je jedan od onih koji su zaustavljeni bez odgovora. Kim Parker, osoba koja je upravljala hraniteljskim domom, bila je osumnjičena za ozbiljne malverzacije sa državnim fondovima. Iako je kasnije osuđena zbog prevara, nikada nije bilo dokaza koji bi povezali njeno ponašanje sa nestankom Britani. Slučaj je bio zamrznut, a Britani je smatrana mrtvom.
Kejlin nije mogla da zadrži svoj osećaj sumnje. Kontaktirala je policiju u okrugu Henriko u Virdžiniji i prijavila se kao osoba koja misli da je Britani Vilijams. Ubrzo je obavila DNK test, koji je potvrdio ono što je već osjećala – njena prava biološka sestra bila je Anastasija MekElroj, a njena biološka majka bila je Rouz Mari Tompson, žena koja je vodila težak život, u pokušaju da iznese sopstvenu borbu sa siromaštvom i zavisnošću. Rouz je bila prisiljena da svoju ćerku poveri hranitelju, u nadi da će Britani imati bolji život, ali umesto toga je njeno ime postalo deo nestalog slučaja.
- Iako su rezultati DNK testiranja dokazali da je Kejlin zapravo Britani, to nije bio kraj potrage za odgovorima. Kejlin je započela potragu za ženom koja ju je dovela u Ohajo – misterioznom osobi koja je verovatno radila sa Kim Parker kako bi omogućila nezakonito usvajanje. Iako je bila u kontaktu sa FBI-em, mnogi delovi njenog života i dalje su ostali misteriozni.
Ovaj slučaj pokazuje koliko je sistem za zaštitu dece, nažalost, bio nedostatan u prepoznavanju i povezivanju ključnih informacija. Kejlin, sada poznata kao Britani, saznala je da je bila deo nečega mnogo većeg, što je uključivalo prevaru i sistemske propuste. Ona je, uprkos svim poteškoćama i ranama, izgradila svoj život sa ljubavlju porodice koju je izgradila, a istovremeno je postajala svesna dubokih rupa u sistemu koji nije mogao da je zaštiti.
Kroz ovu priču, Kejlin je naučila da se nosi sa svojim identitetom. Naučila je da prihvati sve aspekte svog života – i prošlost i sadašnjost. Bez obzira na to što je bila deo nečega što je bilo ispunjeno lažima, ona je uspela da pronađe svoju snagu. Sada, kada se suočila sa svojom pravom prošlošću, zna da se ništa u njenom životu, osim imena, nije promenilo – ona je i dalje majka, supruga, preživela je, i njena priča ostaje snažan podsetnik na to koliko važan može biti sistem za zaštitu dece
