NINO REŠIĆ UMRO U KUĆI KOJA NIJE BILA NJEGOVA: Imao troje dece, a samo jedan čovek bio uz njega na kraju: Ovo je kuća gde je proveo poslednje dane (FOTO)

Ekipa jedne beogradske redakcije ponovo se vratila u Republiku Srpsku tragom priče koja se već skoro dve decenije ne stišava. Tokom razgovora koje je menadžer Nermin Ademović ranije vodio za medije, isticao je da je poslednji period života pevača Nina Rešića bio vezan za Bijeljinu, grad u kojem se dugo borio sa bolešću i posledicama teških životnih navika.

• Upravo zato je ekipa krenula u potragu za tragovima pevačevih poslednjih dana, želeći da sazna šta se zaista dogodilo i gde je proveo svoje najteže trenutke. Ova potraga je dobila dodatnu težinu jer je „Kurir“ više puta pisao o misterijama koje su pratile Ninovu smrt, pa se činilo važnim proveriti ono što se dugo prepričava među ljudima koji su ga poznavali.

Prošlo je gotovo 18 godina od trenutka kada je javnost ostala bez Nina Rešića, pevača čiji je specifičan glas godinama osvajao publiku širom regiona. Prema obdukcionom nalazu iz tog vremena, u svojoj 43. godini izgubio je život u bijeljinskoj bolnici usled teške perforacije pankreasa, što su lekari dovodili u vezu sa dugotrajnim i učestalim konzumiranjem alkohola. Nakon njegove smrti pojavile su se razne, često kontradiktorne izjave. Dok je njegova ćerka Sandra govorila da je bila uz njega kada je najviše patio, menadžer je tvrdio suprotno, tvrdeći da porodica nije bila prisutna u tim trenucima. Čak je i pevačica Nela Biljanić isticala da je Rešić preminuo gotovo bez ičega, sa svega nekoliko novčanica u džepu. „Blic“ je svojevremeno zabeležio da su priče o njegovoj samoći i siromaštvu na kraju života ostavile dubok trag u javnosti, rasplamsavajući dodatne polemike.

• Ekipa koja je krenula u potragu prvo je stigla u Bijeljinu, očekujući da će upravo tu pronaći kuću u kojoj je Nino živeo. Međutim, jedan od prolaznika ih je iznenadio informacijom koja je unela potpuno novi pravac u istragu. Tvrdi da se pevačev poslednji boravak zapravo ne vezuje za sam grad, već za selo Popovi, udaljeno svega nekoliko kilometara. „Ako želite istinu, idite u Popove. Tamo će vam ljudi reći gde je živio, mada ne znam koliko će želeti da pričaju o tome“, poručio im je stanovnik Bijeljine, pa je ekipa odmah nastavila dalje.

Po dolasku u Popove, najpre su svratili u lokalnu prodavnicu, očekujući možda kratku potvrdu ili smernice. Prodavačica, očigledno oprezna kada je reč o ovoj temi, kratko je odgovorila da je Nino zaista boravio u selu, ali da je prošlo mnogo godina i da je kuća odavno prazna. U tom trenutku pojavio se stariji meštanin koji je bio spreman da kaže više nego ostali. On je bez zadrške objasnio da je Nino poslednje dane proveo uz prijatelja koji ga je negovao i pratio u najtežim trenucima, gotovo kao član porodice. Taj prijatelj danas živi u Austriji i retko dolazi u selo. Dao im je precizna uputstva kako da dođu do kuće, objašnjavajući da ta lokacija nosi dosta tuge, jer je pevač tu navodno bio potpuno sam, bez porodice. Istakao je i potresnu činjenicu da je čovek koji ga je negovao, a ne njegova deca, bio taj koji ga je sahranio. Kako je „Nova.rs“ ranije prenosila, ova verzija događaja već je bila poznata u krugu Ninovih prijatelja, ali nikada nije potpuno potvrđena.

• Ekipa se zatim uputila do mesta koje im je opisano. Na veliku parcelu, smeštenu nešto dalje od seoskog puta, nailazi se na tri objekta: jedna velika kuća na sprat, manja kuća odmah pored nje i pomoćna zgrada sa letnjom kuhinjom i ostavom. Na prvi pogled deluje da su objekti nekada bili izrazito uređeni i da je posed predstavljao veliko domaćinstvo. Toplota preko 35 stepeni nije im omogućila da pronađu još meštana koji bi razgovarali, ali iz jedne od kućica pojavio se stariji čovek. Na pitanje da li je to zaista kuća u kojoj je Nino Rešić proveo svoje poslednje dane, odgovorio je kratko i jasno – jeste.

Time se trag završio, ali se istovremeno otvorio novi niz pitanja o njegovom životu pred smrt, o porodičnim odnosima, i o tome koliko je zaista bio okružen ljudima tada kada mu je najviše trebalo. Činjenica da se i danas, skoro dve decenije kasnije, meštani nevoljno upuštaju u razgovor o tome govori mnogo. U selu ga, uprkos svemu, pamte kao tihog čoveka koji je imao svoje demone, ali i svoje male, jednostavne trenutke utehe daleko od svetla reflektora. „RTRS“ je u nekoliko navrata istakao da su oni koji su ga poznavali u Popovima uvek govorili o njegovoj skromnosti i borbi koju je vodio sam, iako je za sobom ostavio tri deteta i brojnu publiku koja ga je volela.

Članak se time vraća na početno pitanje – zašto je Nino, uprkos slavi i porodici, poslednje dane proveo u gotovo potpunoj samoći? Odgovor iz Popova možda neće nikada biti ispričan javno do kraja, ali činjenice koje se mogu čuti od meštana nose snažnu emociju i tugu. Njegov život, ispunjen velikim usponima i isto tako dramatičnim padovima, završio se tiho, na mestu daleko od scene na kojoj je godinama ostavljao srce. I dok se prolazi popločanim putem koji vodi do kuće u kojoj je živeo, stiče se utisak da je i sama ta tišina svojevrsno svedočanstvo o čoveku koji je, uprkos popularnosti, umro kao neko koga su samo retki u tom trenutku držali za ruku. Završna slika tog doma, koji danas stoji kao tiha uspomena, zauvek ostavlja prostor za razmišljanje o njegovom životu i ljudima koji su ga pratili. Kako bi „Kurir“ zaključio u svojim ranijim tekstovima, priča o Ninu Rešiću i dalje živi, ali je njegova poslednja stanica, sakrivena u jednom selu blizu Bijeljine, možda najbolji pokazatelj koliko je njegova privatna borba bila veća od one koju je publika ikada mogla da vidi.