U današnjem članku želimo da istaknemo suštinu braka kroz perspektivu poznatog psihologa Mikhaila Labkovskog, koji naglašava da pravi temelj partnerskog odnosa nije u tome da supruga svakodnevno kuva, čisti ili vodi domaćinstvo iz osećaja obaveze, već da se brak zasniva na međusobnoj ljubavi, poštovanju i iskrenoj želji da partneri jedno drugom olakšaju život.
- Labkovsky posebno ističe da žena ne sme biti tretirana kao sluškinja, jer kućni poslovi nisu isključivo njena odgovornost. Muškarci, prema njegovom mišljenju, mogu jednako kvalitetno pripremiti obrok ili očistiti stan, a ponekad čak i bolje od žena, ukoliko to žele i ukoliko im je stalo da doprinesu zajedničkom životu.
On navodi jednostavan primer: u zdravim odnosima muž opere suđe ne zato što ga je supruga zamolila ili jer je „njegov red“, već zato što je ona umorna i on želi da je rastereti. Takav gest nije motivisan samohvalisanjem niti željom da se pokaže kao „heroj“, već proističe iz iskrene želje da se pomogne i pruži podrška. Prema Labkovskom, ovakvi mali, svakodnevni gestovi značajno doprinose jačanju poverenja i bliskosti među partnerima, jer pokazuju da brigu i ljubav ne treba demonstrirati samo povremeno, već stalno, u svakodnevnim situacijama.
Nažalost, u mnogim balkanskim porodicama i dalje preovladava stav da je žena odgovorna za sve kućne poslove, bez obzira na to što i sama radi i dolazi kući jednako umorna kao njen suprug. Očekivanje da žena, nakon napornog radnog dana, nastavi sa neprekidnim obavezama u kući Labkovsky smatra nerealnim i nepravednim. Stručnjaci iz različitih medija podsećaju da ovakav pristup ne samo da narušava ravnotežu u braku, već može dovesti do osećaja ogorčenosti, frustracije i emocionalnog udaljavanja partnera. Brak, tvrdi Labkovsky, ne bi smeo biti prostor gde dominira osećaj dužnosti ili straha, već mesto gde oba partnera svesno biraju da se međusobno podržavaju.
- Poruka muškarcima je jasna: smisao braka nije u poslušnosti iz obaveze, već u želji da partnerka oseća sigurnost, ljubav i pažnju. Kada se kućni poslovi shvate kao zajednička odgovornost, oni prestaju da budu teret i postaju prirodan deo zajedničkog života. Male stvari, poput pranja suđa, spremanja večere ili čišćenja stana, postaju gestovi ljubavi koji se pamte i cene više od povremenih velikih poklona ili spektakularnih gestova. Labkovsky ističe da upravo svakodnevni, iskreni činovi brige i pažnje grade stabilnu i srećnu vezu.
Jedan od ključnih elemenata uspešnog braka, prema Labkovskom, jeste ravnoteža između posvećenosti poslu i posvećenosti partneru. Kada oba partnera doprinose zajedničkom životu i kada se međusobno podržavaju u kućnim i životnim obavezama, stvara se okruženje jednakosti, u kojem ljubav ne zavisi od toga ko je više zaslužan za domaćinstvo. Takav odnos omogućava da se osećanja međusobnog poštovanja i zahvalnosti stalno neguju, što direktno jača emocionalnu povezanost.
Zaključak koji Labkovsky ističe je jednostavan: volite svoje supruge, pokazujte im pažnju i pomažite u svakodnevnim obavezama ne zato što „tako treba“, već zato što to zaista želite. Brak u kojem partneri razumeju i podržavaju jedno drugo ne bazira se na staromodnoj podeli uloga, već na zajedništvu, jednakosti i iskrenom interesu za dobrobit voljene osobe. Takvim pristupom gradite dom u kojem vlada sreća, harmonija i međusobno poštovanje, a male gestove ljubavi partneri pamte i cene mnogo više nego povremene, velike demonstracije pažnje.
U suštini, Labkovsky nas podseća da ljubav u braku nije samo emocija, već i praksa – svakodnevno pokazivanje brige, razumevanja i spremnosti da se život deli. Kada kućni poslovi i svakodnevne obaveze postanu zajednički cilj, a ne individualna odgovornost, odnos postaje jači, stabilniji i ispunjeniji. Brak tada funkcioniše kao partnerstvo, u kojem oba partnera aktivno doprinose sreći i harmoniji doma, a ljubav i poštovanje ostaju osnova svakog zajedničkog trenutka.
