U današnjem članku bavimo se važnom temom izbora ulja za prženje i njegovim uticajem na zdravlje.
- Ulje je neizostavan sastojak prilikom pripreme mnogih jela, ali izbor pravog ulja može značajno uticati na to koliko će hrana biti zdrava ili štetna. Pravilnim odabirom ulja za prženje možemo znatno smanjiti rizik od nastanka raznih bolesti i sačuvati svoj organizam od štetnih efekata.
Mnogi smatraju da je ključni faktor pri odabiru ulja za prženje njegova tačka dimljenja – temperatura pri kojoj ulje počinje da se raspada i stvara dim. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važna i vrsta masnih kiselina koje ulje sadrži, kao i prisustvo prirodnih antioksidanata te način obrade ulja. Ulja bogata polinezasićenim mastima, poput uobičajenog suncokretovog ulja, nisu idealna za termičku obradu na visokim temperaturama. Naime, polinezasićene masti lako oksidiraju pod dejstvom toplote, što dovodi do stvaranja štetnih supstanci koje mogu biti povezane sa bolestima srca, raznim vrstama raka, pa čak i neurodegenerativnim poremećajima.
Jedna od preporučenih opcija za prženje jeste rafinisano maslinovo ulje. Za razliku od ekstra djevičanskog maslinovog ulja koje je osetljivo i namenjeno je uglavnom za hladnu upotrebu, rafinisano maslinovo ulje ima visoku tačku dimljenja oko 220°C i odlično podnosi zagrevanje. Osim što je stabilno na visokim temperaturama, ono je bogato mononezasićenim masnim kiselinama i sadrži prirodne antioksidante, što dodatno doprinosi njegovoj otpornosti na oksidaciju.
Još izdržljivije ulje za prženje je ulje avokada, koje ima neutralan ukus i izuzetno visoku tačku dimljenja, oko 270°C. Njegov sastav masnih kiselina je sličan maslinovom, bogat mononezasićenim mastima, pa je vrlo pogodno i za duboko prženje. Ova karakteristika ga čini odličnim izborom za razne tehnike termičke obrade hrane, čuvajući hranljive materije i sprečavajući stvaranje štetnih spojeva.
- Posebnu pažnju zaslužuje i high-oleic suncokretovo ulje, koje se razlikuje od standardnog suncokretovog ulja po većem sadržaju oleinske kiseline, jedne mononezasićene masti. Zbog toga je mnogo otpornije na oksidaciju i stabilnije na visokim temperaturama, pa ga stručnjaci smatraju prikladnijim za prženje. Suprotno tome, obična verzija suncokretovog ulja, bogata polinezasićenim mastima, brzo oksidira i može prouzrokovati stvaranje štetnih jedinjenja, posebno ako se ulje koristi više puta ili za ponovo prženje. Takva praksa može povećati rizik od oštećenja ćelija i razvoja hroničnih bolesti.
Kada govorimo o ulju repice, poznatom i kao kanola ulje, važno je znati da njegova zdravstvena vrednost zavisi od načina pakovanja i obrade. Ulje koje se prodaje u prozirnim flašama izloženo je svetlosti, što ubrzava proces oksidacije i kvarenje. Zato se preporučuje kupovina hlačno prešanog ulja u tamnim bocama, koje je stabilnije i namenjeno je pretežno za hladnu upotrebu, odnosno prženju na niskim temperaturama.
- Tokom prženja oslobađaju se slobodni radikali, to su reaktivni molekuli koji oštećuju ćelijske strukture i doprinose razvoju brojnih hroničnih bolesti. Takođe, pri visokim temperaturama nastaju i tzv. oksiholesteroli – oksidirani oblici holesterola koji su naročito štetni za krvne sudove i kardiovaskularni sistem. Zbog toga je izuzetno važno ne samo odabrati pravo ulje, već i paziti na temperaturu prženja i način pripreme hrane.
Kako bismo smanjili rizike povezane sa prženjem, korisno je slediti nekoliko jednostavnih, ali efikasnih saveta. Pre svega, treba izbegavati ponovnu upotrebu ulja, jer svaki sledeći ciklus zagrevanja povećava količinu štetnih materija. Kontrola temperature tokom prženja je takođe ključna – kuhinjski termometar može pomoći da se spreči pregrevanje i pojava dima, što je znak da ulje počinje da se razlaže. Dodavanje začina bogatih antioksidansima, poput kurkume, đumbira, ruzmarina ili cimeta, može pomoći u neutralisanju slobodnih radikala i očuvanju zdravlja. Tehnika prženja sa manjom količinom ulja, kao što je sauté, ne samo da smanjuje unos masti, već i broj štetnih spojeva u hrani.
Takođe, biranje zdravijih metoda kuvanja, poput kuvanja na pari, pečenja u rerni ili roštiljanja, pomaže da se očuvaju hranljive materije i smanji potreba za korišćenjem ulja. Kada se koristi, najbolje je da to budu ulja kao što su rafinisano maslinovo, avokadovo ili kokosovo ulje, koja su stabilnija i otpornija na visoke temperature.
Važno je razumeti da pržena hrana ne mora nužno biti nezdrava ako se priprema na pravilan način, uz pažljiv izbor ulja i umjerene količine. Hrskava jela mogu biti deo uravnotežene ishrane, pod uslovom da se poštuju pravila sigurnog kuvanja i da se vodi računa o kvalitetu namirnica i načinu njihove obrade.
Na kraju, ključ za zdraviji pristup pripremi hrane leži u informisanosti i pravim odlukama. Razumevanje koje ulje je najbolje za prženje, kako ga koristiti i koje mere opreza treba preduzeti, pomaže da očuvamo zdravlje i smanjimo rizike od štetnih posledica nepravilne pripreme hrane. Deljenjem ovakvih znanja i saveta doprinosimo ne samo svom dobrostanju, već i zdravlju svojih bližnjih.
