U današnjem članku, osvrnućemo se na drevna verovanja vezana za biljke i drveće, koja su u narodnoj tradiciji imala duboko ukorenjenu simboliku.
- Naši preci su prirodi pridavali ne samo estetsku i praktičnu vrednost, već i duhovno značenje, pa je svaka biljka bila svojevrsni simbol – bilo blagoslov, bilo upozorenje. Njihovo prisustvo u domaćinstvu moglo je označiti zaštitu, ali i potencijalnu nesreću, u zavisnosti od vrste, mesta i načina sadnje.
Neke biljke i stabla su imale posebnu važnost i smatrane su nepoželjnima u neposrednoj blizini doma. Takva su, na primer, bila bagrem i orah.Bagrem je, prema narodnim predanjima, nosio u sebi simboliku neplodnosti i stagnacije. U mnogim krajevima, čak je nosio naziv “nerod”, što jasno ukazuje na negativan kontekst. Verovalo se da njegovo prisustvo u dvorištu uzrokuje zastoje u razvoju, kako materijalnom, tako i duhovnom. Pored toga, povezivan je sa učestalim bolestima, kao i sa finansijskim problemima. Posebno je bilo omraženo njegovo kalemljenje, jer se smatralo da takav čin priziva nesreću i niz porodičnih problema.
Još jedan simbol sa negativnim predznakom bio je orah. Iako danas čest u domaćinstvima, u prošlosti se na njega gledalo s dozom straha i poštovanja. Njegova gusta krošnja pravila je senku za koju se verovalo da je beživotna, odnosno lišena životne energije. Ljudi su izbegavali da sede ispod njega, jer se smatralo da crpi snagu, a korenje mu navodno iscrpljuje tlo i remeti duhovni sklad prostora. Pojedini su čak verovali da njegovo prisustvo može uzrokovati tragedije u porodici.
Nasuprot ovim biljkama, postojala su i drveća koja su se smatrala zaštitnicima doma. Među njima, posebno mesto zauzimao je hrast, naročito njegova vrsta poznata kao joha. Hrast je bio simbol dugovečnosti, stabilnosti i božanske snage. Tokom praznika, posebno za Božić, njegova grana se unosila u kuću kako bi donela blagoslov. Povezivan je s bogovima groma i rata, pa je imao ulogu zaštitnika od oluja i nepogoda.
Da bi se dom dodatno zaštitio, sadile su se i biljke poput perunike i čuvarkuće. Perunika, poznata i kao iris, postavljala se na istaknuta mesta u blizini krova kako bi odvraćala lošu sreću. Čuvarkuća se često sadila direktno na krovove kuća i smatrala se amuletom protiv groma. Ove biljke nisu bile samo simboličke – verovalo se da one imaju pravu zaštitnu moć.
Jedno od najvoljenijih stabala bilo je lipa, čiji su cvetovi korišćeni u narodnoj medicini. Lipa je bila sinonim za zdravlje, blagostanje i porodičnu toplinu. Zanimljivo je da se nije sadila iznad mesta za okupljanje, kako se ne bi narušila njena duhovna energija.
- Vrba je bila cenjena zbog svoje sposobnosti da apsorbuje negativnu energiju. Njene grane su korišćene u različitim ritualima, a često se nalazila blizu voda, jer se verovalo da pomaže u ritualima za plodnost i zdravlje.
- Glog je važio za snažnog zaštitnika. Njegove grančice stavljale su se iznad ulaznih vrata, kako bi odbijale zle duhove, dok su mu se plodovi koristili za jačanje srca i cirkulacije. Bio je prisutan u brojnim običajima i obredima, naročito u trenucima kada je porodici bila potrebna zaštita.
Jedno od duhovno najvažnijih stabala bio je i dren. Njegova simbolika se oslanjala na izdržljivost i duhovnu snagu. Cveta rano, a rađa kasno – što se tumačilo kao poruka strpljenja i unutrašnje snage. Tokom praznika kao što su Jurjevo i Sveta tri kralja, grančice drena su se delile kao simbol zdravlja.govorimo o voćkama, nezaobilazne su jabuka i šljiva. Jabuka je predstavljala plodnost, zdravlje i žensku energiju, dok je šljiva bila povezana s porodičnim korenima i dugotrajnošću. Njihovo prisustvo u voćnjaku bio je znak prosperiteta.
Naši preci su na biljke gledali kao na živa bića sa porukom, a njihova sadnja i nega su bili činovi duhovne povezanosti sa prirodom. Nisu sadili biljke samo zbog plodova, već da bi uskladili energiju doma sa silama prirode. Priroda je, po njihovom shvatanju, govorila – kroz lišće, mirise, senke i plodove – i čovek je imao obavezu da je čuje i poštuje.U današnjem vremenu, u kojem sve više zaboravljamo važnost duhovne povezanosti sa prirodom, povratak ovim verovanjima može nam pomoći da obnovimo balans sa sopstvenim telom, domom i svetom oko nas
