Na svetu, nažalost, postoje ljudi čije namere nisu čiste i čije je srce okrenuto ka povređivanju drugih. Teško je poverovati da takvi ljudi postoje dok se s njima lično ne susretnemo,saznajte više…
U početku deluju šarmantno i uverljivo, a tek kasnije postaje jasno koliko su spremni da manipulišu, iskrivljuju činjenice i koriste tuđe slabosti. Prepoznati ovakve obrasce nije znak ciničnog pogleda na svet, već način da zaštitimo sebe, svoje granice i odnose koji nam znače.
- Prvi trag koji često prođe neprimećeno jeste sitan, ali uporan haos koji se pojavljuje svuda gde se oni nađu. Tamo gde su drugi jasni, oni šire maglu. Rečenice su im nedorečene, poruke dvosmislene, obećanja bez rokova, a informacije „selektivno“ dele kada im to odgovara. Jedan dan insistiraju na jednoj verziji događaja, sutradan tvrde da su pogrešno shvaćeni. Zajednički imenitelj je da su drugi uvek zbunjeni, dok se oni drže po strani, navodno iznad svega. Takvo okruženje stvara osećaj da vam se tlo pomera pod nogama: ne znate da li je problem u vama ili u onome što vam se namerno servira.
Drugi signal je njihov način govora i nastupa. U javnosti su često uglađeni, duhoviti, puni komplimenata i velikih reči. Znaju da „čitaju“ sagovornika i da mu kažu tačno ono što želi da čuje. Međutim, ako uporedite reči sa delima, pojavi se raskorak: ono što obećavaju ne sprovode, ono što izgovore ne podržavaju konkretnim postupcima. Ta privlačna fasada služi kao paravan, a iza nje stoji hladna računica – koliko mogu da dobiju, a da ulože što manje.
- Treći obrazac vidi se u načinu na koji koriste tuđe slabosti. Brzo uočavaju šta vas boli, čega se stidite ili čega se plašite. Ta saznanja potom postaju alat. U trenucima nesigurnosti podbadaju, u trenucima radosti preuveličavaju sumnje, a kada im se suprotstavite, okrenu priču tako da se osećate krivim što ste uopšte reagovali. Pritom često podstiču takmičarski duh među ljudima, sejući zavist i ljubomoru, kako bi ostali u centru pažnje i moći.
Sledeći znak je opsesija kontrolom. Sve mora biti po njihovom, čak i ako to na prvi pogled prikrivaju. Kada im postavite granicu, doživljavaju to kao pretnju. Tada pribegavaju pritisku, pasivnoj agresiji ili diskreditaciji. Kritiku ne razumeju kao poziv na razgovor, već kao napad na njihovu sliku o sebi. Spremni su da prekinu odnose, naruše reputaciju ili preoblikuju priču samo da bi zadržali osećaj nadmoći. Empatiju koriste selektivno – tamo gde im donosi korist – a tuđe potrebe često relativizuju ili ismevaju.
- Još jedno obeležje je odsustvo istinske odgovornosti. Greške se guraju pod tepih, odgovornost se prebacuje na okolnosti ili na drugu osobu, a izvinjenja, kada se i dese, zvuče proračunato i bez realne spremnosti na promenu. Takvi ljudi umeju da se predstave kao žrtve tuđih očekivanja, kao neshvaćeni geniji ili kao oni koji „uvek daju više nego što dobijaju“, iako konkretni dokazi govore suprotno. Ovaj obrazac otežava izgradnju dugoročnog poverenja jer nikada ne znate da li će sutra okriviti baš vas za nešto što su sami izazvali.
- Prepoznavanje ovih pokazatelja ne znači da svaku nesavršenost treba tumačiti kao zlonamernu. Svi grešimo, i svako ponekad deluje nespretno, brani se ili izbegava odgovornost. Razlika je u učestalosti, nameri i posledicama. Kod „pokvarenog srca“ obrasci su stabilni, ponavljaju se kroz vreme i ostavljaju isti trag: iscrpljene ljude oko njih, narušene odnose i iskrivljenu sliku stvarnosti u kojoj su oni, navodno, jedini pravednici.
