U današnjem članku govorićemo o tome kako Sveti Vasilije Ostroški već vekovima ostaje simbol nade, utehe i isceljenja za ljude širom sveta. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave sa posebnom ljubavlju i verom, a njegovo ime odavno je prešlo granice jedne religije ili naroda.
- Čuda koja mu se pripisuju i svedočanstva koja ljudi prenose iz generacije u generaciju potvrđuju njegovu ulogu kao svetitelja koji pomaže svakome ko sa iskrenom molitvom dođe pred njega, bez obzira na veru ili poreklo.
Jedno od najpoznatijih svedočanstava koje i danas ostavlja bez daha potiče iz 1964. godine, kada su dvoje muslimana, Asib Gušo i Ševka Zajko, doveli svoju teško bolesnu prijateljicu Fatimu u manastir Ostrog. Fatima je godinama patila od strašnih bolesti: grčeva, nesnosnih bolova, nesvestica i iznenadnih ispada agresije prema najbližima. Njena patnja trajala je punih pet godina, a porodica je bezuspešno tražila pomoć kod lekara, travara i vračeva. Kada su čuli za manastir Ostrog i čuda Svetog Vasilija, odlučili su da pokušaju ono što im je ostalo kao poslednja nada – molitvu pred moštima svetitelja.
Kada su stigli u Gornji manastir, Fatima je bila na izmaku snage, ali je istovremeno snažno odbijala da uđe u crkvu. Vikala je, otimala se i ponavljala da neće unutra. Kao da je nešto duboko u njoj pružalo otpor, kao da je osećala strah ili neku nevidljivu silu koja je sprečavala da kroči pred svetitelja. Čuvar je otvorio vrata crkve i pokazao ćivot u kome počivaju mošti. Uz mnogo truda, rodbina i prisutni su je uspeli uvesti unutra, iako je i dalje pružala otpor. Na kraju su je ubedili da celiva mošti.
- U tom trenutku dogodilo se nešto neverovatno. Kada je usnama dotakla ćivot, telo joj je počelo da podrhtava, obuzeo ju je talas jakih grčeva, a znoj joj je natopio odeću. Ljudi oko nje posmatrali su u tišini, gotovo ne dišući, dok se pred njihovim očima odigravala scena koju nikada neće zaboraviti. Posle nekoliko minuta njen izraz lica se promenio. Umesto bola i izmučenosti, pojavio se mir, pogled joj je postao bistar, a telo opušteno. Fatima je kleknula i počela tiho da se moli, a zatim je ustala i jasno izgovorila: „Hvala Bogu i Svetom Vasiliju, ja ozdravih. Ništa me više ne boli.“
Te noći ostala je u manastiru, mirna i spokojna. Ujutru je prva stigla na jutrenje, zahvaljujući još jednom Gospodu i svetitelju. Njena priča ostala je duboko urezana u sećanjima prisutnih, ali i u predanju koje se prepričava među vernicima i danas. Nije to bio slučaj senzacije, već dokaz da vera prevazilazi granice, da se molitva upućena iz srca čuje i uslišava, bez obzira na to kojoj religiji pripada čovek.
Ovakva svedočanstva, poput Fatiminog, samo su deo ogromnog mozaika čuda koja se povezuju sa Ostrogom. Hiljade ljudi svake godine dolaze u manastir – bolesni, očajni, izgubljeni – i pronalaze utehu, mir ili isceljenje. Za mnoge, sam put do Ostroga je svojevrsno iskušenje, jer strme litice i tesni putevi simbolizuju prepreke koje čovek mora da pređe u svom unutrašnjem životu. Ali kada stigne, pred ćivotom Svetog Vasilija, oseća se prisustvo nečega što prevazilazi ljudsko objašnjenje.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Hercegovini u 17. veku, a život je proveo u asketizmu, molitvi i pomaganju ljudima. Umro je 1671. godine, ali njegove mošti i danas počivaju u manastiru Ostrog i smatramo ih čudotvornim. Njegov značaj nije samo u pravoslavnom svetu – muslimani, katolici, pa čak i oni koji sebe ne smatraju vernicima, dolaze na isto mesto i traže utehu. To govori da svetiteljska milost ne poznaje granice, već dolazi onome ko traži sa iskrenim srcem.
Priča o Fatimi iz 1964. godine podseća nas da vera i ljubav mogu prevazići sve razlike. Ona pokazuje da svetitelji ne prave razliku među ljudima po tome ko su i odakle dolaze, već gledaju na njihovu iskrenost i patnju. Zato je Sveti Vasilije postao simbol jedinstva, most između ljudi različitih vera i kultura. Njegovo ime i danas budi nadu u onima koji su izgubili snagu, podseća da čuda nisu mitovi prošlosti, već živa svedočanstva prisutna i u modernom vremenu.
U današnjem članku želeli smo da podsetimo na ono što je istinska snaga vere – moć da leči, povezuje i daje nadu. Sveti Vasilije svojim čudima, a naročito pričom o Fatimi, ostaje znak da čovek nikada nije sam u svojim patnjama. Kada srce iskreno zakuca pred oltarom, tada granice nestaju i otvara se put ka isceljenju.
