U današnjem članku govorićemo o jednom od najneprijatnijih stanja koje može pogoditi stopalo, a to je petni trn, problem koji mnogima narušava svakodnevni život.
- Iako se na prvi pogled čini kao manji zdravstveni izazov, oni koji su ga iskusili dobro znaju da bol može biti izuzetno uporan i remetiti normalno funkcionisanje. O ovom stanju se godinama govori, istražuje i razmenjuju iskustva, jer broj obolelih nije mali i jer simptomi ponekad iznenade čak i one koji se bave fizički lakšim aktivnostima.
Osnovu problema čini zapaljenje ili oštećenje plantarne fascije, tetive koja se proteže duž donje strane stopala i pruža stabilnost pri svakom koraku. Ova tetiva je zadužena za amortizaciju udaraca, a kada dođe do njenog prekomernog opterećenja, javi se bol u predelu pete. U početku je to blaga nelagodnost, ali kako vreme prolazi može prerasti u ozbiljan problem. Kod mnogih se s vremenom formira i kalcifikat poznat kao petni trn, koji dodatno pritiska tkivo i stvara bol različitog intenziteta. Najčešće se oseća ujutru kada se naprave prvi koraci, tada je bol probadajuća i tera osobu da zastane.
Istraživanja pokazuju da se ovo stanje češće javlja kod žena, kod osoba sa viškom kilograma, ali i kod onih koji dosta vremena provode stojeći ili hodajući po tvrdoj podlozi. U rizičnu grupu spadaju i oni koji se bave sportovima sa čestim skokovima, kao i osobe sa ravnim stopalima ili skraćenim mišićima potkolenice. Neelastična Ahilova tetiva dodatno povećava rizik, pa je važno voditi računa o redovnom istezanju i adekvatnoj obući.
Tok bolesti se deli na tri faze: akutnu, subakutnu i hroničnu. U prvoj fazi bol se javlja naglo i intenzivno, u drugoj je prisutan pri hodanju, naročito nakon dužeg mirovanja, dok u hroničnoj fazi bol može biti stalna i ozbiljno narušiti kvalitet života. Ako se stanje ne tretira na vreme, obavljanje svakodnevnih aktivnosti postaje pravi izazov. Zato je važno prepoznati prve simptome i reagovati na njih.
- Dijagnoza se obično potvrđuje RTG snimkom, ali je zanimljivo da samo prisustvo trna ne mora značiti i bol. Kod nekih ljudi postoji trn, a da nemaju nikakve tegobe, dok kod drugih bol može biti prisutna i bez vidljivog trna. To ukazuje na to da se radi o kompleksnom problemu gde i najmanja promena u tkivu može izazvati reakciju organizma.
Lečenje zahteva više metoda. Osnovna preporuka je odmor i izbegavanje dugog stajanja, a vrlo su korisni i ortopedski ulošci koji rasterećuju pritisak na petu. Hladne obloge i vežbe istezanja potkolenice mogu doneti značajno olakšanje. U ozbiljnijim slučajevima primenjuju se fizioterapija, terapija udarnim talasima ili injekcije koje smanjuju upalu i bol.
Mnogi se okreću i prirodnim metodama koje se prenose generacijama. Crna rotkva narendana i privijena na bolno mesto preko noći može smanjiti otok i umiriti bol. Šargarepa se koristi na sličan način, a morska so zagrejana i stavljena u platnenu vrećicu deluje kao suva obloga. Krompir sa ljuskom, bokvica, kupus sa medom, pa čak i kombinacija meda, joda i soli samo su neki od recepata kojima se ljudi služe. Oni često pomažu kada se koriste uporedo sa medicinskom terapijom, jer smanjuju upalu i donose olakšanje.
Važno je naglasiti da prirodni lekovi ne zamenjuju stručnu pomoć. Ako se bol nastavi, potrebno je obratiti se ortopedu ili fizijatru. Ignorisanje simptoma može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući trajne probleme sa hodom ili deformacije stopala. Strpljenje i kontinuitet su ključni, jer se stanje ne može rešiti preko noći.
Zaključno, iako je petni trn tvrdokorna tegoba, kombinacijom medicinskih tretmana, pravilne obuće i pažljivog praćenja simptoma moguće je povratiti normalnu funkcionalnost stopala. Uvođenjem jednostavnih promena u svakodnevne navike, poput istezanja, pravilnog oslanjanja na stopalo i izbegavanja dugog stajanja, mnogi uspevaju da se oslobode bola i nastave sa svojim aktivnostima bez tegoba. Upornost, pravovremeno reagovanje i briga o sopstvenom telu ostaju najbolji saveznik u borbi protiv ove uporne ali rešive bolesti.
