Margo Hemingvej, unuka slavnog američkog pisca Ernesta Hemingveja, bila je jedna od najlepših žena svog vremena. Poznata po svojim skladnim crtama lica, neodoljivom osmehu i harizmi koja je ostavljala utisak na svakog ko je sreo, Margo je briljirala u svetu mode i filma. Ipak, iza nje je stajala tužna i teška priča koja je na kraju završila tragično, kao što je bio slučaj i sa mnogim članovima njene porodice.
Uspon na modnoj sceni
- Margo Luiz Hemingvej rođena je 16. februara 1954. godine u Portlandu. Ime je dobila prema poznatom vinu Chateau Margaux, koje su njeni roditelji, Džek Hemingvej i Bajri, često pili. Margo je bila srednja od tri ćerke i odrasla je u Ajdahu. Sa 19 godina, zajedno sa svojim ocem, preselila je u Njujork, gde su je primetili modni agenti, što je označilo početak njene kariere modela.
Sedamdesetih godina prošlog veka, Margo je potpisala milionski ugovor sa Faberžeom za reklamiranje njihovog parfema „Bejb“, čime je postala prva manekenka koja je ostvarila ovako veliki poslovni uspeh. Ovaj ugovor otvorio joj je vrata najpoznatijih modnih i zabavnih krugova, uključujući i legendarni Studio 54, gde je često uživala u društvu slavnih ličnosti, kao što su Mik Džeger i Lajza Mileni.
- Njena lica su krasila naslovnice prestižnih magazina, a ubrzo je započela i glumačku karijeru. Međutim, dok je svet bio opčinjen njenom lepotom i uspehom, Margo je bila progonjena unutrašnjim demonima.
Borba sa unutrašnjim demonima
Iako je spolja delovala kao da ima sve što može poželeti, Margo je imala velikih problema sa bulimijom, alkoholizmom, opijatima i depresijom. Ove borbe je Margo otvoreno podelila sa javnošću, rekavši da je postati slavna za nju bilo kao da je u srcu uragana: „Postala sam devojka s naslovnih strana, ceo svet je znao za mene. Zvuči glamurozno, i bilo je. Jako sam se zabavljala, ali sam bila i veoma naivna… Nisam očekivala da ću sresti toliko profesionalnih pijavica“, priznala je Margo u jednom intervjuu iz 1988. godine za magazin “Pipl”.
- Njena borba sa mentalnim zdravljem bila je duboko povezana sa njenom prošlošću i porodičnim tragedijama. Margo je bila disleksična, a njen deda, legendarni pisac Ernest Hemingvej, oduzeo je sebi život kada je Margo imala samo sedam godina. Taj gubitak, kao i brojni epileptični napadi koje je imala, duboko su je obeležili. Epileptični napadi, za koje su mnogi lekari smatrali da su rezultat traume iz detinjstva, ostali su sa njom tokom celog života. Iako je pokušavala da se leči i izlazi iz svojih problema kroz rehabilitacije, unutrašnji nemir nije je napuštao.
Lični životi i brakovi
Margo se dvaput udavala. Prvi brak sa Erolom trajao je samo tri godine, a potom je 1979. godine ponovo stala pred matičara, ovog puta sa Bernardom Fošierom, filmskim rediteljem venecuelansko-francuskog porekla. Ovaj brak takođe nije potrajao, završivši se razvodom.
- Margo je celog života bila pogođena depresijom, zbog čega nikada nije završila srednju školu. Iako je bila poznata po svojoj spoljašnjoj lepoti, njen život je bio ispunjen teškim borbama i neizvesnostima koje nisu mogle biti prevaziđene ni uz pomoć lečenja.
Tragičan kraj
Margo Hemingvej preminula je 1996. godine u 42. godini života. Uzrok smrti bio je fenobarbital, sedativ koji je uzela u prevelikim količinama. Njeno telo je pronađeno u njenom stanu u Santa Moniki, ali ne odmah, zbog čega su mnogi svedoci govorili o jezivom stanju u kojem je bilo njeno telo. Margo je postala peta osoba u svojoj porodici koja je oduzela sebi život. Tragičan kraj nije bio samo posledica njene borbe sa mentalnim zdravljem, već i delimično odražava prepoznatljiv obrazac porodične patnje, jer je njen deda Ernest Hemingvej, kao i mnogi drugi članovi porodice, završio svoj život na isti način.
Margo Hemingvej je, uprkos svom uspehu u svetu mode i filma, bila žrtva svojih unutrašnjih borbi. Iako je spolja živela život iz snova, njeno unutrašnje stanje bilo je potpuno suprotno. Porodično prokletstvo, koje je zahvatilo brojne članove njene porodice, na kraju je bilo presudno u njenom životu, zbog čega je preminula premlada, ostavljajući za sobom priču koja podseća na to koliko duboko mentalne bolesti mogu uticati na ljude, čak i one koji deluju kao da imaju sve.
