Džen Mur (35) iz Kembridža danas hrabro govori o decenijama bola kroz koje je prošla, sve zbog kasne dijagnoze endometrioze i adenomioze – hroničnih bolesti koje pogađaju milione žena širom sveta. Njena priča nije usamljena, već je deo širokog problema nedovoljne svesti o ovim stanjima i sistematskog ignorisanja ženskog bola u medicinskoj praksi.
Prvi simptomi i ignorisanje problema
Već sa 11 godina, Džen je počela da oseća nesnosne bolove tokom menstruacije. Umesto razumevanja i ozbiljnog pristupa njenim tegobama, lekari su joj prepisali kontraceptivne pilule, uz uverenje da je bol nešto što jednostavno treba „izdržati“.
- “Bilo je užasno – nisam znala šta me snašlo,” priseća se Džen.
Njeni simptomi su godinama bili minimizirani. Doktori su olako odbacivali njen bol, tvrdeći da je u pitanju uobičajena menstrualna nelagodnost. Ipak, ono što je Džen trpela daleko je prevazilazilo standardne bolove. Nekada nije mogla ni da stoji, a u najtežim trenucima je čak i gubila svest.
- “Lekari su mi govorili da je to normalno i da je jednostavno moj prag bola niži. Stalno sam se osećala kao da umišljam, iako je moje telo očigledno patilo,” objašnjava ona.
Godine bez dijagnoze i pandemijska prekretnica
Tokom pandemijskog karantina, Džen je odlučila da prestane sa kontraceptivnim pilulama koje je uzimala dugi niz godina. Bila je šokirana koliko se njeno telo promenilo nakon prestanka terapije.
- “Tada sam shvatila da ne ličim na ono što želim da budem. Osećala sam se kao stranac u sopstvenom telu,” priznaje.
Uprkos tome, medicinska ispitivanja nisu pokazivala nikakve konkretne rezultate. Lekari su i dalje tvrdili da je bol koji oseća „normalan“, ostavljajući je bez rešenja. Očajna i frustrirana, Džen je odlučila da preuzme stvar u svoje ruke i zakazala privatni pregled magnetnom rezonancom.
Tada je konačno dobila odgovor koji je tražila celog života – dijagnostikovane su joj endometrioza i adenomioza, stanja u kojima tkivo slično sluzokoži materice raste izvan svoje uobičajene lokacije, izazivajući jake bolove, upale i druge komplikacije.
- “Osjećam bes kada pomislim na sve što sam prošla. Srce mi se kida zbog one devojčice od 11 godina koja nije imala pojma šta je sve čeka,” kaže Džen.
Nepoverenje lekara i emocionalna borba
Godine ignorisanja njenih simptoma ostavile su trajne posledice, ne samo na njeno telo, već i na njenu psihu. Bol nije bio jedini problem – suočila se i sa potpunim nerazumevanjem i nedostatkom podrške u medicinskim krugovima.
- “Lekari su prelazili iz saosećajnog tona u gotovo agresivan stav. Govorili su mi: ‘Pola sveta ima menstruaciju, zašto su tvoje posebne? Šta očekuješ da uradimo?’” objašnjava Džen.
Ovaj osećaj neprihvaćenosti i nepoverenja u njen bol doveo je do niza emocionalnih izazova. Osim što se borila sa svakodnevnim fizičkim bolovima, morala je da se nosi i sa stalnim preispitivanjem sopstvenog zdravlja i osećajem da je njen problem nevidljiv za društvo.
- “Kada vas godinama ubeđuju da preterujete, počnete da verujete da ste možda zaista previše osetljivi. To je jedan od najgorih aspekata ove bolesti,” priznaje ona.
Borba i oporavak – put bez kraja
Danas se Džen suočava sa izazovima oporavka, ali njena borba nije završena. Endometrioza i adenomioza su hronična stanja koja zahtevaju stalno lečenje i prilagođavanje načina života.
- “Ova bolest ne nestaje preko noći. I dalje me muče bolovi svakog dana. Postoje bolji dani, ali i oni kada se jedva krećem,” kaže Džen.
Iako operacija može biti opcija, nije uvek konačno rešenje. Mnoge žene koje boluju od ovih stanja prolaze kroz više intervencija i različite tretmane, ali ni tada nemaju garanciju da će se njihovi simptomi potpuno povući.
Dženina poruka ženama: Ne ćutite!
Iako se njena borba nastavlja, Džen je odlučna u tome da podigne svest o ovim bolestima i podstakne druge žene da ne ignorišu simptome.
- “Moramo da budemo glasne i tražimo ono što zaslužujemo – adekvatnu brigu i razumevanje. Naše zdravlje nije nešto što treba da se zanemaruje,” zaključuje ona.
Njena priča je samo jedna u moru sličnih sudbina širom sveta. Endometrioza i adenomioza pogađaju milione žena, ali dijagnoza često dolazi sa decenijama zakašnjenja. Zato je ključno govoriti o ovim bolestima, boriti se za bolje medicinske tretmane i edukaciju stručnjaka, kako nijedna devojčica ne bi morala da prođe kroz isto što je prošla Džen Mur.
