Marija Guljajeva iz Rostova na Donu nikada nije zamišljala da će je život odvesti na drugi kraj sveta, u srce Afrike. Kao mlada diplomirana ekonomistkinja, maštala je o karijeri, stabilnosti i profesionalnom uspehu, a ne o ljubavi koja će promeniti sve što je znala o životu.
- Ipak, sudbina je imala druge planove. Pre petnaest godina, ova Ruskinja se udala za Lubindu Habazoku, uglednog Zambijca, i otisnula u život koji liči na filmsku priču — pun izazova, strasti, kulture i, pre svega, ljubavi.
Lubinda je u Rusiju stigao krajem devedesetih godina, vođen željom da studira finansije i bankarstvo. Prve godine bile su teške — borio se sa hladnoćom, jezikom i osećajem usamljenosti. Međutim, njegov smisao za humor i životna energija otvorili su mu vrata u svet zabave. Ubrzo je postao rezident popularnog Komedi kluba, gde su ga zbog njegovih šala zvali „crno zlato“. Upravo tada, dok je postajao poznat po duhovitim nastupima, počela je njegova najvažnija životna priča.
- Marija se, u to vreme, trudila da napreduje u banci u kojoj je radila. Ljubavne avanture je ostavljala po strani, ali kada je prijatelj upoznao s Lubindom preko društvenih mreža, sve se promenilo. U početku ga nije shvatala ozbiljno — nekoliko puta je pristala da se vide, pa bi odustala u poslednjem trenutku. Ipak, jedne večeri krajem 2009. godine, odlučila je da mu da šansu. Taj sastanak pretvorio se u niz susreta, iz kojih je polako rasla ljubav. Lubinda je bio pažljiv, brižan i iskreno zainteresovan za nju. Veliki buket ruža koji joj je poklonio za rođendan bio je samo simbol pažnje koja ju je osvojila.
Njihova veza, međutim, ubrzo je stavljena na probu. Kada se Lubinda vratio u Zambiju zbog posla, Marija je morala da odluči — da li će ostati u poznatom svetu ili krenuti za ljubavlju u nepoznato. Njena odluka bila je hrabra: spakovala je kofere i odletela u Afriku, ne znajući šta je čeka. Venčali su se kraj Viktorijinih vodopada, a taj trenutak postao je simbol početka njihovog zajedničkog života.
- Iako su mnogi u njenom okruženju sumnjali u tu vezu, Marija nije dozvolila da je strah od drugačijeg obeshrabri. U prvim godinama života u Zambiji bilo joj je teško. Nije govorila jezik, običaji su bili potpuno drugačiji, a porodica daleko. Ipak, ljubav prema Lubindi davala joj je snagu. Učila je engleski, prilagođavala se lokalnom životu i pokušavala da pronađe svoje mesto u novoj zemlji. „U Zambiji sam naučila šta znači strpljenje i unutrašnja snaga“, navodi u jednom intervjuu za Lepu i srećnu — domaći portal koji često prenosi priče o ženama koje su život iz korena promenile.
Godine 2012. rodila im se ćerka Kira, a pet godina kasnije i sin Kevin. Oboje su rođeni u Rusiji, što je bio način da Marija zadrži vezu s domovinom. Ipak, porodica se ubrzo vratila u Zambiju, gde je Lubinda nastavio da gradi izuzetno uspešnu karijeru. Danas je on direktor Postdiplomske škole za biznis na Univerzitetu u Zambiji, savetnik Vlade i predsednik nacionalnog ekonomskog udruženja. Radi mnogo, putuje, a svojom energijom i vizijom inspiriše ljude u zemlji i inostranstvu.
- Marija, s druge strane, postala je stub porodice. Vodila je brigu o deci, kući i organizaciji svakodnevnog života, dok je istovremeno pokušavala da pronađe smisao i za sebe. Kako piše Sensa.rs, žene koje se presele u potpuno novo okruženje često se bore sa identitetom, ali Marija je uspela da tu borbu pretvori u snagu. Vremenom je zavolela Zambiju, njene ljude i običaje, te je počela da vodi blog o životu u Africi, gde prikazuje Zambiju iz perspektive jedne Ruskinje — kao zemlju puna boja, kontrasta i topline.
Njena deca su postala pravi ponos porodice. Kira je već osvojila nekoliko zlatnih medalja na zambijskim prvenstvima u plivanju, a i mali Kevin pokazuje sportski talenat. Marija često ističe koliko je ponosna na njih i veruje da su upravo deca dokaz da ljubav ne poznaje granice. Iako priznaje da su trenuci nostalgije i dalje prisutni, njen život danas ima smisao koji je nekad samo naslućivala. „Kada voliš, granice nestaju,“ rekla je u razgovoru za Blic Ženu, dodajući da je sreća mnogo više od geografije — to je stanje duha.
- Lubinda i Marija danas žive u prostranoj kući u predgrađu Lusake, okruženi ljudima koji im pomažu u svakodnevnim poslovima. Imaju farmu na kojoj uzgajaju voće i povrće, ali tamo više odlaze zbog uživanja nego obaveze. Iako bi mnogi pomislili da im je život bajka, Marija ističe da ništa nije došlo lako. Sve što imaju izgradili su sami, korak po korak, uz međusobno poverenje i podršku.
Tokom pandemije, Marija je odlučila da pokrene sopstveni posao — finansijsku kompaniju koja danas zapošljava nekoliko ljudi. Time je ostvarila svoj davni san i dokazala da se žena može pronaći i daleko od zemlje u kojoj je rođena. „Ovo je moj način da vratim svetu ono što mi je ljubav dala,“ piše ona na svom blogu.
- Njihova priča privlači pažnju širom regiona, jer spaja ono što mnogi smatraju nespojivim — dve kulture, dve vere i dva kontinenta. Kako piše Kurir Stil, Marijin životni put podseća na to da se sreća ne meri granicama, već hrabrošću da sledimo svoje srce. U društvu koje i dalje gaji predrasude prema mešovitim brakovima, njen primer pokazuje koliko ljubav može biti moćna.
Danas, nakon petnaest godina zajedničkog života, Marija i Lubinda stoje rame uz rame — kao simbol istrajnosti, vere i razumevanja. Njihova deca rastu u okruženju koje spaja najbolje iz dva sveta, a njihov dom odiše toplinom i radošću. Marija ne krije da i dalje voli Rusiju, ali Zambiju više ne smatra tuđom zemljom. Za nju je to sada druga domovina, mesto gde je pronašla mir, ljubav i svoj pravi identitet.
Na kraju, priča o Mariji Guljajevoj i Lubindi Habazoki nije samo ljubavna bajka. To je priča o hrabrosti da se živi drugačije, o veri da ljubav može pobediti sve prepreke i o spremnosti da se život izgradi sopstvenim rukama. Dok njihova svakodnevica teče između posla, dece i obaveza, jedno ostaje nepromenjeno — njihova ljubav koja traje, raste i inspiriše.
