Kasno otkrivanje demencije, kao i faktori koji doprinose njenom razvoju, predstavlja veliki izazov kako za pojedince, tako i za društvo u celini. Demencija obuhvata gubitak kognitivnih funkcija, kao što su pamćenje, sposobnost donošenja odluka i razumevanja, što može značajno narušiti kvalitet života kako obolelih, tako i njihovih porodica. Prema nedavnoj studiji koju su sproveli stručnjaci sa Sveučilišta u Exeteru i Sveučilišta u Maastrichtu, identifikovano je 15 ključnih faktora rizika koji mogu uticati na razvoj demencije pre 65. godine života.
Među najvažnijim faktorima su:
- Društvena izolacija i niži nivo obrazovanja, koji mogu povećati rizik od razvoja demencije.
- Nedostatak vitamina D i problemi sa sluhom takođe se dovode u vezu s većim rizikom.
- Prekomerna konzumacija alkohola ili čak apstinencija od alkohola.
- Depresija, povišen nivo C-reaktivnog proteina, i pad fizičke sposobnosti također igraju značajnu ulogu.
- Moždani udar, dijabetes i kardiovaskularne bolesti su među ozbiljnijim zdravstvenim stanjima koja mogu doprineti nastanku demencije.
Važno je napomenuti da mnogi od ovih faktora mogu biti prevencija ili kontrola putem životnih navika. Dr. Arman Fesharaki-Zadeh, psihijatar i neurolog sa Medicinskog fakulteta Yale, preporučuje nekoliko preventivnih radnji za smanjenje rizika od ranog razvoja demencije:
-
Redovita tjelesna aktivnost – Preporučuje se svakodnevno vežbanje, jer fizička aktivnost podstiče rast novih neurona i sinapsi, a takođe i poboljšava opšte raspoloženje i mentalnu funkciju.
-
Mediteranska prehrana – Dijeta bogata zelenim povrćem, maslinovim uljem, morskom ribom i bobičastim voćem s visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, vitamina i antioksidanata poznata je po neuroprotektivnim svojstvima koja pomažu u zaštiti mozga.
-
Intelektualna stimulacija – Aktivnosti koje angažuju mozak, kao što su učenje novog jezika, bavljenje muzikom, plesom ili čak intelektualne igre, mogu pomoći u održavanju kognitivnih sposobnosti. Takođe, važno je podsticati pozitivno raspoloženje i sociijalne interakcije, jer to direktno doprinosi mentalnom zdravlju i očuvanju funkcija mozga.
Kroz sve ove preventivne mere, možemo značajno smanjiti rizik od razvoja demencije, kao i poboljšati opšte zdravlje i kvalitet života. Važno je uočiti da se mnogi od faktora rizika mogu kontrolisati i da je prevencija ključna, jer je rano otkrivanje demencije često presudno za kvalitetnu i efikasnu terapiju.
BONUS TEKST
Veoma je važno biti svestan prisutnosti bisfenola A (BPA) u svakodnevnim predmetima koje koristimo, posebno onima koji dolaze u kontakt sa hranom. BPA je hemikalija koja se koristi u plastici i metalnim proizvodima, kao što su boce, posude za hranu, poklopci za flaše i čak konzerve. Ova hemikalija je prisutna u mnogim proizvodima koji se koriste za čuvanje hrane, a postoji rizik da će se preneti u hranu kada dođe u kontakt sa tim materijalima.
- Iako FDA smatra da male količine BPA nisu opasne, mnogi stručnjaci, uključujući i lekare sa Harvardske škole zdravlja, sugerišu da bi trebalo biti oprezan i izbegavati prekomernu izloženost ovoj hemikaliji. BPA je poznat po tome što može uticati na zdravlje, posebno kod novorođenčadi i mališana, jer može uticati na njihov mozak i prostatu.
Takođe, kada se plastika zagreva u mikrotalasnoj pećnici ili se stavlja u mašinu za pranje sudova, može doći do njenog razgradnje i ispuštanja BPA u hranu. Stoga, najbolje je koristiti alternativne materijale koji su sigurniji, poput stakla, nehrđajućeg čelika i porculana, koji ne sadrže štetne hemikalije i ne utiču na kvalitet hrane.
Ako želite da smanjite izloženost BPA, preporučuje se da:
- Izbegavate konzumiranje konzervirane hrane i koristite svježe namirnice kada god je to moguće.
- Koristite posude za hranu i boce koje su označene kao BPA-free.
- Ne zagrevajte plastiku u mikrovalnoj pećnici, jer to može omogućiti BPA da pređe u hranu.
Iako su regulatorne promene već donesene za određene proizvode, najbolje je ostati oprezan i doneti informisane odluke kada je u pitanju izbor materijala za skladištenje hrane
