Aleksandar Saša Zurovac, mladi plavokosi talentovani glumac, postao je poznat široj javnosti zahvaljujući ulogama u filmovima Emira Kusturice, posebno u popularnom filmu „Sećaš li se Doli Bel?“ Zurovac je oduvek bio prepoznatljiv po svom izuzetnom glumačkom talentu, ali i po nezaboravnom glasu, koji je dirnuo mnoge. Njegova karijera je bila prepunjena usponima, ali i velikim padovima. Nažalost, život ovog talentovanog umetnika imao je tešku sudbinu, koja je obeležila njegovu karijeru i životnu priču.
Početak karijere i prepoznavanje talenta
- Zurovac je rođen 1948. godine u Mostaru, a sa samo 12 godina preselio se sa porodicom u Sarajevo. Njegova prva ozbiljna glumačka prilika došla je 1966. godine, kada ga je režiser Tomo Janjić angažovao za film „Glineni golub“. Ova uloga bila je presudna za njegovu glumačku karijeru, jer je upravo nakon ovog filma Emir Kusturica prepoznao njegov talenat.
Zurovac se setio trenutaka kada je Kusturica, nakon što je video njegovu ulogu, pozvao na razgovor i odmah mu ponudio ulogu. Kusturica je bio zadovoljan njegovim radom, a Zurovac je napomenuo da nije imao potrebu za dodatnim uputstvima, jer je ulogu već savršeno naučio. Zurovac je, prema sopstvenim rečima, od malena bio prirodni glumac i verovao je da je njegov dar samo čekao da bude otkriven.
Uspon i popularnost
- Nakon što je Zurovac postao prepoznatljiv u „Sećaš li se Doli Bel?“, njegov život se drastično promenio. Publika ga je počela prepoznavati na ulicama, a mnogi su ga smatrali zvezdom. U filmu je izveo pesmu „Na morskome plavom žalu“, koja je postala veliki hit i još više ga ubedila kao zvezdu na srpskoj i jugoslovenskoj muzičkoj sceni.
Zurovac je imao velike ambicije u vezi sa svojom karijerom. Iako je postigao veliki uspeh u Jugoslaviji, njegova želja je bila da svoju karijeru nastavi u inostranstvu, gde bi mogao da postane prava filmska zvezda. Često je govorio kako bi voleo da igra u vesternima, a uzore je imao u glumcima kao što su Geri Kuper, Džon Vejn i Ričard Barton.
Tragičan obrt u životu
- Nažalost, Zurovac nije mogao da se posveti daljoj glumačkoj karijeri, jer su ga životni problemi doveli do velike emocionalne krize. Godine 1988. izgubio je svoju majku, što je imalo dubok uticaj na njega. Taj gubitak ga je veoma pogodio i doveo do ozbiljnih problema, koji su ga naterali da potraži pomoć.
Zurovac je bio smešten u Socijalno-medicinsku ustanovu Jakeš, koja je bila namenjena za smeštaj pacijenata sa mentalnim problemima. Tokom tog perioda, rat je dodatno pogoršao njegovu situaciju. Zbog ratnih okolnosti, 1996. godine je napustio Tuzlu i preselio se kod svoje sestre Dobrile u Sarajevo. Međutim, ubrzo je nastala nova kriza, jer je njen muž teško oboleo, a Zurovac je bio smešten u Zavod za zbrinjavanje mentalno invalidnih osoba Bakovići, koji se nalazio kod Fojnice.
Kraj života i smrt
- Iako su mu pruženi smeštaj i nega, Zurovac nije mogao da se oslobodi bola i tuge koji su ga pratili tokom celog života. Prošao je kroz mnoge teške životne faze, koje su ostavile traga na njegovoj duši. Zurovac je preminuo 2016. godine u 69. godini života, a njegova smrt je obeležila kraj jedne od najsvetlijih glumačkih karijera u bivšoj Jugoslaviji.
Zaključak
Život Saše Zurovca je priča o talentu, usponima, padovima i tragedijama. On je bio više od glumca – bio je umetnik koji je svojim glasom i ulogama dirnuo mnoge, ali koji nažalost nije imao sreće da svoje talente potpuno realizuje. Njegova pesma „Na morskome plavom žalu“ i uloga u „Sećaš li se Doli Bel?“ zauvek će ostati deo jugoslovenske kinematografske baštine. Zurovac je možda prošao kroz teške životne periode, ali ostaje zapamćen kao neko ko je uvek bio veran svom pozivu i svom srcu.
