U današnjem članku govorićemo o krticama tihim podzemnim stanovnicima koji mogu izazvati mnogo problema u dvorištima i baštama.
- Iako su na prvi pogled nevidljive, njihov rad ispod zemlje često ostavlja vidljive tragove na površini, pretvarajući ravne travnjake u niz malih brežuljaka i rupa. Za vlasnike kuća koji uživaju u urednom i mirnom kutku prirode, to može biti pravo razočaranje.
Boravak u dvorištu za mnoge ljude predstavlja više od običnog vremena na otvorenom. To je prostor u kojem se pije jutarnja kafa okružena mirisnim cvećem, gde se održavaju porodični ručkovi ili uživa u tišini uz zvuke prirode. Svaki deo vrta – od pažljivo posađene biljke do kamenih staza – doprinosi osećaju harmonije. Međutim, priroda ima svoja pravila i ponekad nas iznenadi posetiocima koje nismo pozvali.
Kada se pojave krtice, vlasnici bašti često reaguju zabrinuto. Njihovo kopanje može uništiti travnjak, oštetiti korenje biljaka i narušiti celokupan izgled prostora. Ipak, važno je razumeti da krtice nisu u potpunosti neprijatelji. One se hrane larvama, glistama i raznim insektima koji mogu štetiti biljkama, pa na neki način doprinose zdravlju zemljišta. Njihovi tuneli takođe pomažu u prozračivanju tla, čineći ga pogodnijim za rast biljaka.
Uprkos ovim prednostima, mnogi ljudi ne žele da im dvorište izgleda razrovano. Umesto da posegnu za hemikalijama ili metodama koje ugrožavaju životinje, sve više ljudi bira humane načine odvraćanja krtica. Ideja je da im se omogući da napuste prostor bez nanošenja štete i bez narušavanja prirodne ravnoteže.
- Jedna od jednostavnijih metoda podrazumeva upotrebu obične plastične flaše. Flaša se preseče na pola, grlić se okrene nadole i postavi u krtičnjak. Vetar koji prolazi stvara vibracije i zvukove koje krtice ne vole, pa se udaljavaju. Još jedna prirodna opcija je vata natopljena limunovim sokom – jak miris citrusa im smeta, pa izbegavaju to područje.
Zanimljiva i delotvorna metoda uključuje mešavinu surutke i mlaćenice. Kada se ova tečnost sipa u njihove tunele, neprijatan fermentisani miris tera krtice da potraže mirnije stanište. Slično deluje i ricinusovo ulje – nekoliko kašika rastvorenih u vodi i sipanih u rupe može biti snažan prirodni repelent.
Postoje i starinski trikovi, poput korišćenja pseće dlake. Kuglice od dlake spuštene u podzemne prolaze prenose miris predatora, što za krtice znači opasnost i razlog da se sklone. Sadnja određenih biljaka, kao što su neven i ricinus, takođe pomaže jer oslobađaju mirise koje ove životinje izbegavaju. Dodatno, mirisi luka, bibera, cimeta ili čak ustajale ribe mogu im stvoriti neprijatan ambijent.
Važno je znati da nijedna metoda ne daje rezultat preko noći. Strpljenje i doslednost su ključni. Krtice su izdržljive i vešte, pa njihovo udaljavanje često traje neko vreme. Međutim, kombinacija više tehnika i uporno ponavljanje postupka može doneti dugoročne rezultate.
Kada krtice jednom napuste dvorište, sledi obnova prostora. Zemlju treba poravnati, dosaditi travu na oštećenim mestima i posaditi biljke koje prirodno odbijaju neželjene posetioce. Održavanje urednog i zdravog travnjaka dodatno smanjuje šansu za njihov povratak.
Na kraju, iako njihovo prisustvo može izazvati nervozu, krtice nas podsećaju da je vrt deo šireg ekosistema. Život u skladu s prirodom znači i prihvatanje da u njoj postoji mesto za svako biće, pa i ono koje nam ponekad smeta. Odlučimo li se za pristup koji kombinuje ekološku svest i upornost, dobićemo ne samo uredno dvorište već i miran osećaj da smo problem rešili na ispravan način. Tada će ispijanje jutarnje kafe u našoj bašti ponovo biti trenutak čistog zadovoljstva – bez nepozvanih podzemnih gostiju
