U današnjem članku razmotrićemo savete o tome kako da pravilno čuvamo hranu, smanjimo otpad i očuvamo kvalitet namirnica, što je u današnjem svetu, sa rastućim cenama, veoma važno.
- Često se dešava da kupljeni krompir brzo proklija, luk omekša, a salata uvene. S obzirom na to da svakodnevno bacamo hranu, što utiče na naš novčanik, kao i na ekologiju, važno je da naučimo kako da produžimo svežinu namirnica i uštedimo novac.
Iako mnogi veruju da je najbolji način očuvanja hrane stavljanje u frižider, postoji mnogo prirodnih i jednostavnih trikova koji mogu da vam pomognu da sačuvate kvalitet namirnica i duže uživate u njihovoj svežini. Prvi problem s kojim se mnogi suočavaju u kuhinjama je brzi proklijali krompir.
Često ljudi prave grešku kada ga stavljaju u frižider, jer niske temperature izazivaju promenu u teksturi krompira. Naime, škrob se pretvara u šećer, što uzrokuje gnjecavost i slatkast ukus. Idealno je čuvati krompir na tamnom, suvom i prozračnom mestu, sa temperaturom od 10 do 15°C. Ovaj uslov je najbolje postići tako što ćete krompir čuvati u drvenim kutijama, kartonskim kutijama ili mrežastim vrećicama. Plastične vrećice treba izbegavati jer zadržavaju vlagu koja podstiče klijanje.
U današnjem članku, takođe, spomenućemo još jedan trik koji može produžiti svežinu krompira. To je stavljanje cvekle u kutiju sa krompirom. Cvekla upija višak vlage, što sprečava klijanje krompira. Ovaj trik, koji potiče iz starih domaćinstava, pokazao se kao izuzetno koristan, jer pomaže u očuvanju krompira, a istovremeno cvekla ostaje sveža i spremna za pripremu salata ili sokova. Ovaj jednostavan trik može značajno produžiti vek trajanja krompira i smanjiti količinu bačene hrane.
- Kada je reč o luku, mnogi nisu svesni da on i krompir nisu dobri „susedi“. Luk ispušta gasove koji ubrzavaju klijanje krompira, dok krompir proizvodi vlagu koja može uzrokovati truljenje luka. Da bi luk dugo ostao svež, preporučuje se da ga stavite u najlonsku čarapu, sa vezanim čvorovima između svake glavice. Ova metoda omogućava dobru ventilaciju, što sprečava pojavu plijesni i truljenje. Luk treba okačiti na prohladnom i mračnom mestu, čime će ostati svež duže vreme.
- Za banane, postoji jednostavan trik koji može produžiti njihovu svežinu. Ako omotate peteljke banane u plastičnu foliju, to usporava proces zrenja i smanjuje ispuštanje etilena, čime banane duže ostaju sveže. Paradajz, s druge strane, treba čuvati na sobnoj temperaturi, stabljikom okrenutim prema gore, u hladu, nikako u frižideru, jer hladnoća utiče na njegovu teksturu i ukus.
Zelenu salatu, brokoli i celer možete duže čuvati tako što ćete ih umotati u aluminijumsku foliju i staviti u frižider. Ovaj trik zadržava vlagu i čini da ovi plodovi ostanu hrskavi duže vreme. Takođe, jabuke je najbolje čuvati na donjoj polici frižidera, pri temperaturi blizu 0°C, ali obavezno proverite plodove, jer jedna trula jabuka može brzo pokvariti i ostale. Ovi mali trikovi ne samo da produžuju svežinu hrane, već značajno smanjuju količinu otpada i negativan ekološki uticaj.
Pravilno skladištenje hrane nije samo ekološki korisno, već i ekonomski korisno. Naučiti kako da sačuvamo krompir, luk, banane, salatu i druge namirnice može nas osloboditi od čestog bacanja hrane i pomoći da uštedimo novac. Ove jednostavne promene mogu učiniti čuda kada je u pitanju očuvanje hrane. S obzirom na to da pravilnim čuvanjem hrane možemo produžiti njen rok trajanja i smanjiti bacanje, doprinosimo očuvanju životne sredine i smanjenju troškova. Ulaganje malo truda u čuvanje namirnica može doneti dugoročne koristi za naš budžet i zdravlje.
Pametnim skladištenjem hrane, produžujemo rok trajanja, čuvamo kvalitet, smanjujemo potrošnju resursa kao što su voda i energija, te doprinosimo održivosti. Svaki put kada pravilno sačuvamo hranu, mi činimo korak ka odgovornijem životu, ekološkoj svesti i zdravlju. U konačnici, svaka mala promena u načinu na koji čuvamo hranu može imati značajan uticaj na našu svakodnevicu.
