U današnjem članku govorićemo o jednom neuobičajeno jednostavnom testu koji bi, prema mišljenju tima stručnjaka, mogao da pruži uvid u to koliko dugo bismo mogli da živimo.
- Iako možda zvuči kao senzacionalizam, riječ je o testu koji se izvodi brzo, lako i bez specijalne opreme, a ipak pruža iznenađujuće korisne informacije o opštem zdravstvenom stanju i potencijalnom riziku od prerane smrti.
Jedna od zanimljivijih studija u ovoj oblasti sprovedena je u Brazilu, gdje je tim istraživača osmislio jednostavan zadatak – sjesti na pod i zatim ustati, bez ikakve pomoći ruku ili oslanjanja na druge predmete ili osobe. Test, iako izgleda trivijalno, otkriva mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Njime se istovremeno procenjuju mišićna snaga, fleksibilnost, koordinacija i ravnoteža, što su sve ključni elementi u očuvanju fizičke funkcionalnosti tokom starenja.
Više od 4.000 ljudi uzrasta od 46 do 75 godina učestvovalo je u ovom istraživanju, a prosečna starost bila je 59 godina. Test se sastojao iz dva dijela: spuštanje na pod i ustajanje s poda, pri čemu je učesnicima dodeljivano po pet bodova za svaku od ove dve radnje. Svaki put kada bi osoba koristila pomoć – poput oslonca rukom na koljeno, pod ili bilo koji drugi oslonac – oduzimao bi se jedan ili pola boda. Cilj je bio da se ove pokrete izvede u potpunosti samostalno, što je nosilo maksimalan broj poena.
- Rezultati su bili izuzetno indikativni. Osobe koje su uspevale da izvede test bez oslanjanja i dodatne pomoći imale su šest puta manji rizik od smrti uzrokovane srčanim i kardiovaskularnim bolestima, u poređenju s onima koji su pokazivali poteškoće. Štaviše, svaka izgubljena jedinica u rezultatu bila je povezana sa 33% većim rizikom od smrti tokom narednih deset godina. Istraživači su zaključili da ovaj jednostavan test ne meri samo telesnu spretnost, već na neposredan način ukazuje na opšte zdravlje i vitalnost organizma.
Ono što ovaj test čini korisnim jeste to što povezuje više fizičkih aspekata – snagu mišića, stabilnost tela, fleksibilnost i koordinaciju pokreta. Dobar rezultat na testu, prema stručnjacima, najčešće se podudara sa nižim krvnim pritiskom, stabilnim pulsom u mirovanju i nižim nivoom upalnih procesa u telu, što sve zajedno doprinosi manjoj verovatnoći za razvoj hroničnih bolesti.
Naravno, svaki eksperiment ima svoja ograničenja. U ovom slučaju, svi učesnici su dolazili iz privatne klinike, što znači da uzorak ne odražava raznolikost opšte populacije. Takođe, nisu svi faktori uzeti u obzir – na primer, navike poput pušenja nisu bile uključene u analizu, što može uticati na verodostojnost rezultata. Ipak, korisnost testa nije umanjena – on i dalje može biti praktičan alat za osnovnu samoprocenu fizičkog stanja, posebno kod starijih osoba.
Ukoliko neko želi da isproba test kod kuće, preporučuje se da to uradi na bezbednom mestu, po mogućstvu na mekoj podlozi kao što je prostirka, i uz prisustvo druge osobe koja može pomoći u slučaju gubitka ravnoteže. Osobe sa već postojećim zdravstvenim problemima, posebno sa zglobovima, treba da budu dodatno oprezne i konsultuju se s lekarom pre izvođenja.
- Sam test se izvodi tako što osoba stoji uspravno sa blago razmaknutim nogama, a zatim jednu nogu postavi ukoso ispred druge. Iz tog položaja se spušta u sedeći stav na pod i potom pokušava da ustane bez ikakve pomoći ruku, koljena, nameštaja ili druge osobe. Ako se sve to izvede bez podrške i bez gubitka ravnoteže, dodeljuje se maksimalan broj poena. Svaka nesigurnost, oslonac ili pomoć tokom pokreta umanjuju krajnji rezultat.
Ovaj test, naravno, ne može zameniti profesionalnu medicinsku dijagnostiku, ali može biti važan pokazatelj kada je vreme da se dodatno obrati pažnja na fizičku spremnost i zdravlje. Redovno kretanje, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i preventivni lekarski pregledi i dalje ostaju ključni faktori u očuvanju dugoročnog zdravlja. Ipak, ovakve jednostavne metode mogu poslužiti kao korisna dopuna i podsetnik da se zdravlje gradi svakodnevno – kroz male, ali značajne korake.
