Minal i Mirha, pakistanske devojčice rođene sa spojenim glavama, nisu imale sreće u pogledu toga što je njihova situacija bila izuzetno retka i izazovna. Prema podacima naučnika, sijamski blizanci se rađaju u svega jednom od 60.000 slučajeva. Njihov životni vek je često kratak, a kvalitativni aspekti života su ozbiljno ugroženi zbog rizičnih operacija razdvajanja koje su vrlo često neizvodljive. Uprkos svim izazovima, ove dve devojčice su, međutim, imale sreće da su preživele i uspešno prošle kroz izuzetno složen medicinski zahvat.
Minal i Mirha su bile rođene u pakistanskoj porodici koja je, kao i mnoge druge, verovala u zdrav način života. Majka, Nazia Parven, bila je odlučna da se pobrine za dobrobit svojih kćerki i svakodnevno se molila za njihovo zdravlje. Iako nisu imale nikakve zdravstvene prepreke tokom trudnoće, rođenje sijamskih bliznakinja postavilo je pred njih ogroman izazov. Devojčice su bile spojene glavama, što je predstavljao ozbiljan medicinski problem, ali takođe i emotivni udarac za roditelje koji su očekivali normalno porođajno iskustvo.
Otac devojčica, Rehan Ali, nije želeo da se pomiri sa sudbinom i odlučio je da učini sve što je moguće kako bi pomogao svojoj deci. Počeo je da istražuje mogućnosti lečenja, sve dok nije saznao da bi britanski lekari mogli da obave operaciju. Ipak, operacija koju su specijalisti zahtevali bila je preskupa i van domašaja njihove porodice. Usprkos tome, Rehan nije odustajao i krenuo je u potragu za alternativnim rešenjima.
I tada su usledili izvanredni trenuci pomoći. Turski specijalisti, sa iskustvom u sličnim slučajevima, ponudili su se da pomognu. U septembru 2024. godine, nakon detaljnih pregleda i priprema, u Gradskoj bolnici Ankara obavljena je operacija koja je trajala čak 14 sati. Tim od 60 stručnjaka, uključujući neurološke i oftalmološke eksperte, radio je na ovom izazovnom medicinskom zadatku. Operacija je bila uspešna, ali to nije bio kraj. Minal i Mirha su zahtevale dodatnu medicinsku pažnju, a oporavak je bio dug i zahtevan.
Budući da su bile spojenje glava više od godinu dana, devojčice su morale da uče osnovne veštine kao što su koordinacija pokreta, sedenje i kretanje. Fizička rehabilitacija, koja je trajala šest nedelja, bila je ključna za njihov oporavak. Na početku im je bilo veoma teško, jer nisu mogle da se pomeraju bez druge, s obzirom na to da su bile fizički povezane. Ali polako su učile da funkcionišu samostalno, što je bio ogroman uspeh za njih i njihove roditelje.
Iako su još uvek pod stalnim nadzorom specijalista, njihovo stanje se znatno poboljšalo, a njihov oporavak je impresivan. Rehan Ali i Nazia Parven su zahvalni svim lekarima i specijalistima koji su pomogli njihovim ćerkama, kao i predsedniku Pakistana i svim donatorima koji su pružili finansijsku podršku. Međunarodna dobrotvorna organizacija, koja se specijalizuje za pomoć sijamskim blizancima i lečenje istih, bila je ključna u organizovanju potrebnih resursa za operaciju.
Minal i Mirha su na kraju proslavile svoje prve rođendane odvojeno, što je bio trenutak koji su svi u porodici i zajednici dočekali s velikim oduševljenjem i radošću. Sada su kod kuće, sa svojom porodicom i prijateljima, uživajući u životu koji je za njih postao mnogo lakši i pun nade. Ovaj inspirativni slučaj pokazuje kako ljubav roditelja, upornost i stručnost medicinskih timova mogu da prevaziđu velike prepreke. Iako je život sijamskih blizanaca u većini slučajeva ispunjen izazovima, Minal i Mirha su dokazale da uz adekvatnu medicinsku pomoć i podršku mogu imati priliku za normalan i srećan život.
