U danasnjem clanku donosimo sve o tome kako izgleda srcani udar ,saznajte više u nastavku teksta…
Većina ljudi, kada pomisli na srčani udar, zamišlja dramatičnu scenu iz filma – osobu koja se iznenada hvata za grudi i pada na pod. Ali stvarnost je često daleko tiša, podmuklija i upravo zbog toga mnogo opasnija. Mnogi simptomi se ne doživljavaju kao alarmantni i lako se zamene za nešto svakodnevno – što može imati kobne posledice.
Srčani udar, medicinski poznat kao infarkt miokarda, događa se kada dolazi do naglog prekida dotoka krvi u deo srčanog mišića, najčešće zbog ugrušaka koji zatvore koronarni krvni sud. Taj prekid znači da srčani mišić ne dobija kiseonik i hranu, što dovodi do odumiranja tkiva. Nažalost, sve se može desiti izuzetno brzo – i bez pravovremene reakcije, posledice mogu biti tragične.
Simptomi koji prethode infarktu nisu uvek izraženi. Neki pacijenti osećaju jak pritisak u grudima, koji opisuju kao da im „slon sedi na grudima“. Drugi osećaju bol koji se širi prema levoj ruci, vilici, vratu ili gornjem stomaku. Pojavljuje se i hladan znoj, vrtoglavica, osećaj nesvestice, kratak dah ili mučnina. No, simptomi nisu isti za svakoga – i upravo to čini stvar opasnijom.
Kod žena, infarkt se neretko manifestuje drugačije. Umesto jake boli u grudima, češće se javljaju mučnina, umor, nelagodnost u stomaku ili leđima, što često podseća na probleme sa varenjem. Zbog tih nespecifičnih znakova, mnoge žene pomoć potraže prekasno.
Postoji i tzv. „tihi infarkt“, koji se događa bez očiglednih simptoma. Ove osobe osećaju tek blagu nelagodnost, umor ili prolaznu slabost, bez ikakve ideje da im srce zapravo trpi oštećenje. Takvi udari ostavljaju trajne posledice i često se otkriju tek slučajno, pri rutinskom pregledu.
U narodu se često mešaju pojmovi srčanog udara i srčanog zastoja, iako su to dve različite pojave. Srčani udar znači da srčani mišić pati zbog nedostatka krvi, ali srce i dalje kuca. Srčani zastoj označava trenutni prestanak rada srca, najčešće usled poremećaja ritma – i tada su sekunde presudne za život.
U slučaju sumnje na srčani udar, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Osoba treba da miruje, da bude u polusedećem položaju, nikako da hoda ili paniči. Ukoliko ima Aspirin (300 mg), treba ga odlomiti i progutati – jer on može pomoći da se ugrušak razgradi. Ako je reč o hroničnom bolesniku sa anginom, treba mu pružiti njegov nitroglicerin. U slučaju gubitka svesti – započeti reanimaciju bez odlaganja.
Bolnička dijagnostika uključuje EKG, laboratorijske analize i koronarografiju. Tretman obično podrazumeva primenu lekova, kiseonika i ugradnju stenta ako je potrebno. Nakon akutne faze sledi oporavak, koji uključuje fizičku rehabilitaciju, promenu načina života i redovno praćenje.
Prevencija je ključ. Potrebno je kontrolisati pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi, prestati sa pušenjem, smanjiti unos soli i masnoća i uvesti umerenu fizičku aktivnost. Čak i 30 minuta lagane šetnje dnevno može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Prema podacima klinike Mayo, srčani udar se u svetu dešava svake 40 sekunde, a u velikom broju slučajeva – ljudi ignorišu prve simptome. Deljenje informacija i pravovremeno reagovanje može nekome doslovno spasiti život.
Iako se infarkt često vezuje za stariju populaciju, danas se sve češće javlja i kod mlađih – posebno usled stresa, nezdrave ishrane i nedostatka sna. Zato se savetuje da svi, bez obzira na godine, nauče da prepoznaju znake upozorenja. I još važnije – da ih ne ignorišu.
Jer srce možda jeste snažan organ, ali kada zatraži pomoć, to nikada ne radi glasno. Radi to kroz znake koji se lako zamene za umor, nervozu ili varenje. A pravo vreme za reakciju – uvek je sad
