Na 20. januar, pravoslavni vernici širom Srbije slave Svetog Jovana, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanstvu, a ovaj dan obeležava i najveći broj srpskih porodica
- . Postoji izreka u našem narodu koja kaže da “Svetog Jovana slavi pola Srbije, a druga polovina ide na slavu.” Zbog toga je ovaj praznik specifičan i veoma važan za društveni život, jer okuplja brojne porodice i prijatelje.
Ako spadate u onu polovinu koja ide u goste, dobro je znati kako se pravilno čestita slava. Tradicionalno, na slavu se ne poziva lično, iako je pristojno svakog gosta pozvati, naročito ako je reč o većem broju ljudi. Poziv često uključuje i precizne informacije o vremenu kada se gost očekuje, bilo na ručku, bilo na večeri, i koji dan slave.
Nekada ovakvi pozivi nisu bili praksa, ali današnji način života, sa manjim stanovima i obavezama, čini ovu organizaciju praktičnijom. Veći broj gostiju često znači i raspored na više dana, što je neophodno kako bi svi mogli doći.
- Prvo pravilo koje se poštuje na slavi je način dočeka gostiju. Domaćin čeka gosta pred kućom, ili na pragu, sa pozdravom „Dobro došli“, dok gost odgovara sa „Čestit sveti Jovan i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće tebi i tvojoj porodici!“ Ovaj pozdrav sadrži želju za zdravlje i sreću domaćinu i njegovoj porodici. Na to, domaćin odgovara sa „Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti Jovan pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!“ Ovo je samo jedan od izraza poštovanja prema gostima, ali i prema Svetom Jovanu, čije ime nosi ova slava.
Nakon što gosti uđu, počastit će ih slavskim žitom i osveštanim vinom, pri čemu se prekrste i požele dobro zdravlje domaćinu i njegovoj porodici. Tek tada, kako nalaže običaj, gosti sedaju za sto, počinju da jedu i uživaju u slavskim jelima. Tradicionalno, ovo okupljanje obuhvata sve članove porodice i bliske prijatelje, a sve to u znak poštovanja prema Svetom Jovanu.
- Jedan od najlepših običaja koji se još uvek praktikuje u određenim delovima Srbije je “dvorenje slave”. To podrazumeva da domaćin, obučen u svečano odelo i u vedrom raspoloženju, dočekuje goste tokom celog dana. Tokom ovog običaja, domaćin ne sedi za stolom sve dok gori slavska sveća, što je znak poštovanja prema svetitelju, koji je simbolički prisutan u svakom domu toga dana. Na ovaj način, domaćin pokazuje koliko je posvećen slavlju i tradiciji, a gostima pruža osećaj dobrodošlice i poštovanja.
Na trpezi se obično nalaze raznovrsna jela koja su specifična za slavske obrede, a vina i rakije se piju umereno, uz razgovor i smeh. U nekim krajevima Srbije, veruje se da molitva Svetom Jovanu Krstitelju ima isceliteljske moći, zbog čega mnogi ljudi ovu priliku koriste i da se pomole za svoje bližnje koji se nalaze u bolesničkim posteljama. Ovaj običaj je duboko ukorenjen u narodnom verovanju i kulturi, jer se veruje da Sveti Jovan pomaže ljudima da prevaziđu teške trenutke i obezbede zdravlje.
- Saveti za pravilno ponašanje na slavi uključuju i etički kodeks ponašanja prema domaćinu. Prvo, gost ne treba da ulazi bez pozdrava i ne bi trebalo da se ponaša previše opušteno, jer ovo nije samo običan dolazak na druženje, već poseban trenutak kada se časti svetitelj. Ove vrste susreta služe kao podsećanje na važnost zajedništva, poštovanja i tradicije koje se prenose sa generacije na generaciju. Uzimajući u obzir sve ove osobitosti, nije ni čudo što je slava postala toliko važan deo života u našim porodicama.
Pored svega, kako bi slavlje prošlo u najboljem redu, svakako je važno pridržavati se dogovorenih vremenskih termina, posebno ako je slava raspoređena na nekoliko dana. Pozivnica sa informacijama o satima okupljanja može puno pomoći kako bi se svi gosti uskladili i kako bi svi, bez stresa, mogli uživati u slavlju. Ovaj mali pomak u tradiciji, iako noviji, pokazuje koliko je važno očuvati i dalje ove običaje, ali i prilagoditi ih savremenim okolnostima.
- Naravno, i dalje je u mnogim porodicama prisutna i želja da se i dalje drže tradicije koje su vezane za dolazak gostiju, pa je običaj pozivanja takođe važan. Iako se tokom istorije nije praktikovao, danas je češće da domaćin lično pozove goste, što je neizbežno sa obzirom na ubrzani način života i sve promene u društvenim normama.
Za sve one koji žele da nauče više o običajima vezanim za Svetog Jovana, preporučuju se domaći izvori kao što je “Kurir” koji redovno prati najvažnije običaje i verovanja vezana za pravoslavne praznike. Takođe, možete pratiti i “Mondo” i “Espreso” koji redovno donose korisne savete o tome kako najbolje proslaviti praznike i čuvati tradiciju u savremenom društvu
