Derviš i smrt Meše Selimovića je roman koji u sebi nosi duboke filozofske i životne lekcije, koje se mogu primeniti na svakodnevni život. Inspirisan tragičnom smrću svog brata, Selimović je u ovom delu postavio temeljne pitanje o postojanju, smrti i pravdi, kroz likove koji se suočavaju sa sopstvenim unutrašnjim demonima i spoljnim izazovima.
- Svaka rečenica iz ovog romana nosi snažnu poruku koja osvetljava mračnu, ali i svetlu stranu ljudskog postojanja.Meša Selimović, sa svojih 56 godina, objavio je roman Derviš i smrt 1966. godine. To je bila knjiga koja nije ostala nezapažena, jer je svojim dubokim pitanjima o životu i smrti dotakla srž ljudskog postojanja.
Kroz likove, posebno derviša, on postavlja temeljna pitanja o postojanju i moralu. Knjiga je postala klasik i kao takva nosi mnoštvo poučnih rečenica koje čitatelja teraju na razmišljanje o životu, smrti i svakodnevnim pitanjima morala.
- Jedan od najsvetslijih citata koji izbijaju iz ovog dela je: “Griješne misli su kao vjetar, ko će ih zaustaviti? I ne mislim da je to veliko zlo. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju?” Ove reči govore o tome kako je proces iskušenja u životu neizbežan, ali i neophodan za napredak svakog pojedinca. Svi mi, bez obzira na veru, prolazimo kroz unutrašnje borbe i iskušenja, a način na koji se nosimo sa tim izazovima oblikuje nas kao ljude.
Takođe, roman sadrži i rečenice koje nas podsećaju na to koliko je ljubav važna, ali i nepotrebno objašnjavanje istog: “Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.” U ovom citatu, Selimović pokazuje da ljubav nije nešto što se može kontrolisati ili racionalizovati; ona je spontana i mora biti prihvaćena u svom neobjašnjivom obliku. Pored toga, dodaje: “Lijepo je ovo osjećanje ponosa, brani nas od kajanja.” Ponos je, prema njemu, neophodan u svakom životu, jer nas štiti od stida i loših odluka.
- Drugi citati iz romana dotiču se težih životnih tema, kao što je moralnost i pravda. Iako se postavljaju teške dileme, čitatelj se podseća da u svetu u kojem živimo nema apsolutnih odgovora. Kroz rečenicu: “Kad ubijaju bez krivice, možda i puštaju bez opravdanja,” autor otkriva nepravdu i dilemu pravde koja prati svako ljudsko društvo. U vremenu rata i opresije, pravda je relativan pojam koji se često preispituje.
Jedan od najmoćnijih citata iz romana svakako je: “Kad povrediš dobrog čoveka, on se pokupi i ode: Leđa koja tada gledaš nisu njegova, već tvoja sramota.” Ova rečenica podseća nas na to kako je lako povrediti dobrog čoveka, ali koliko teško pada prepoznavanje vlastite greške. Ona nas uči da budemo pažljiviji prema ljudima, jer svaki loš postupak može ostaviti nepopravljivu štetu u odnosima.
- U ovom delu, Selimović se bavi pitanjem smrti, ali iz jednog duboko filozofskog ugla. Ne govori samo o fizičkoj smrti, već i o smrti duše. Kroz rečenicu: “Zar mjesec i sunce nestanu kad zađu? Tebi se čini smrt, a to je rađanje,” on daje novo značenje smrti, pretvarajući je u prirodni ciklus života, gde je smrt samo prelaz u novo stanje. Smrt nije kraj, već samo prelazak u novi oblik postojanja, kao što zimi biljke miruju da bi na proleće ponovo oživele.
Kroz ovaj roman, Meša Selimović poziva na refleksiju i na razumevanje dubokih životnih vrednosti. Pitanja morala, smrti, ljubavi, pa čak i filozofske refleksije o pravdi, omogućavaju čitatelju da se zapita o sopstvenim vrednostima i životnim izborima. Knjiga Derviš i smrt i danas nosi poruke koje su univerzalne, a za koje se čini da su još uvek aktuelne, čak i decenijama nakon njenog nastanka
