Nakon sto je ministar imao mozdani udar uzivo u emisiji ,donosimo Vam kako ga prepoznati i reagovati…..
Vest o moždanom udaru koji je doživeo ministar Darko Glišić odjeknula je kao snažan alarm u javnosti, podsećajući koliko su sekunde presudne kada se telo nađe u borbi sa šlogom. Iako iznenadni moždani udar pogađa sve više ljudi različitih uzrasta, mnogi i dalje ne znaju kako da ga na vreme prepoznaju.
Zbog toga lekari godinama promovišu FAST test – jednostavan sistem koji pomaže ljudima da u trenutku procene da li neko ima simptome šloga. Akronim FAST predstavlja četiri ključna znaka: lice (Face), ruke (Arms), govor (Speech) i vreme (Time). Ako osoba ne može da se nasmeje pravilno, ako jedna ruka pada kada ih podigne, ako ne može jasno da govori i ponovi jednostavnu rečenicu, to su jasni znaci da je mozak zahvaćen udarom. Tada se ne sme čekati – vreme je najvažnije i treba odmah pozvati hitnu pomoć.
Novi, prošireni pristup dodaje još dve stavke: BE FAST. Slovo B upozorava na iznenadni gubitak ravnoteže, a E na promene vida – kao što su dupli vid, zamućenje ili slepilo na jednom oku. Često se dešava da ljudi ignorišu vrtoglavicu ili misle da je reč o umoru, ali upravo te promene mogu da budu prvi znak nečega mnogo ozbiljnijeg.
Kako navodi portal Lepa i srećna, Glišićevo zdravstveno stanje sada je stabilno zahvaljujući brzoj reakciji i brzoj medicinskoj pomoći. Ali, ova situacija je otvorila širu temu – kako da ljudi nauče da čitaju signale koje im telo šalje? Upravo rana detekcija i brzo lečenje mogu da budu razlika između potpunog oporavka i trajnog invaliditeta.
Prema informacijama Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u poslednjih nekoliko godina uočava se porast moždanih udara kod osoba mlađih od 50 godina, što ukazuje na ozbiljne promene u načinu života, ali i ignorisanje simptoma. U proseku, godišnje oko 25.000 ljudi u Srbiji doživi moždani udar, a polovina njih završi s teškim posledicama. Šlog ne boli u klasičnom smislu, što dodatno otežava reakciju – mnogi ljudi ne razumeju šta im se dešava dok ne bude kasno.
Posebno je zabrinjavajuće što simptomi mogu biti suptilni i ne dolaze svi odjednom. Nekada se pojavi samo jaka glavobolja, zamućenje vida ili osećaj slabosti u jednoj strani tela. U tim trenucima je presudno da ljudi u okolini prepoznaju znake i deluju – jer osoba koja doživljava šlog često nije svesna svog stanja.
Kako upozorava dr Biljana Kojadinović, neurolog iz Instituta za neurologiju VMA, najvažnije je reagovati u prvih tri do četiri sata od pojave simptoma. Tada se još uvek mogu primeniti lekovi koji razbijaju ugrušak i sprečavaju dalja oštećenja mozga. Ako se propusti taj “zlatni period”, šanse za oporavak se drastično smanjuju.
Prevencija je ipak najbolji lek. Kontrola krvnog pritiska, prestanak pušenja, zdrava ishrana i redovno kretanje – to su faktori koji dokazano smanjuju rizik. Mnoge studije, uključujući i onu objavljenu u “Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo”, pokazuju da osobe koje se pridržavaju zdravih navika imaju i do 50% manju verovatnoću da dožive šlog.
Glišićev slučaj je, nažalost, samo jedan u nizu, ali njegova medijska vidljivost ima potencijal da podigne svest i motiviše druge da obrate više pažnje na svoje zdravlje. U trenucima kada svaka minuta može značiti razliku između života i smrti, najvažnije je da budemo obučeni da reagujemo.
Ne mora svako da bude lekar, ali svako može naučiti da prepozna znakove. Ponekad je dovoljno da primetite da neko ne može da izgovori rečenicu ili mu lice deluje asimetrično. Taj trenutak može biti presudan. Ako postoji sumnja – ne čekajte. Pozovite hitnu pomoć.
Za kraj, vredi podsetiti da moždani udar ne dolazi uvek kao “udar groma”. Nekad je tih, podmukao i prikriven. Zato je edukacija najvažnije oružje koje imamo. Jer što više znamo – više života možemo da spasimo
