Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji čovečanstva, preminuo je 7. januara 1943. godine, na pravoslavni Božić, u hotelskoj sobi broj 3327 u njujorškom hotelu “Njujorker”. Imao je 87 godina, a iako je iza sebe ostavio stotine patenata i revolucionarnih izuma, poslednje godine svog života proveo je u siromaštvu i osami. Njegova genijalnost obogatila je svet, ali on sam nije doživeo finansijski prosperitet koji bi bio u skladu sa njegovim dostignućima.
Sahrani ovog velikog naučnika prisustvovalo je više od 2.000 ljudi, među kojima su bili istaknuti naučnici, nobelovci, političari i obični građani koji su Teslu smatrali herojem i vizionarom. Komemoraciju je uživo prenosio Radio Njujork, a vodeći svetski listovi su objavili članke o njegovom odlasku. U svom oproštajnom govoru, tadašnji gradonačelnik Njujorka, Fjorelo La Gvardija, izjavio je:
“Nikola Tesla je umro siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegovi izumi su doneli svetlo čitavom svetu, a kako vreme prolazi, njegovo delo postaje još veće.”
Teslin kovčeg bio je prekriven zastavama dve zemlje – Sjedinjenih Američkih Država i Kraljevine Jugoslavije. Iako je decenijama živeo u Americi, nikada nije zaboravio svoju rodnu zemlju, niti je prestao da se oseća Srbinom. Po sopstvenoj želji, njegov poslednji ispraćaj pratile su dve melodije: “Ave Maria” Franca Šuberta i srpska pesma “Tamo daleko”. Teslin blizak prijatelj, violinista Zlatko Balaković, uz hor “Slovan”, izveo je ovu pesmu, podsećajući sve prisutne na naučnikovu duboku povezanost sa srpskim narodom i njegovom otadžbinom.
Tesla i religija
Nikola Tesla je odrastao u srpskoj pravoslavnoj porodici, kao sin sveštenika Milutina Tesle. Iako je imao religiozno vaspitanje, njegov odnos prema religiji bio je specifičan. On je verovao u Boga, ali nije pripadao nijednoj određenoj veroispovesti. Njegova filozofska promišljanja bila su prožeta idejama univerzalne povezanosti i energije koja prožima čitav univerzum. Tesla je smatrao da Bog nije ograničen dogmama, već da se može shvatiti kroz nauku i prirodne zakone.
“Mnogi misle da Bog ima svojstva. Nema ih, već samo atribute, a to su naša sopstvena dela”, govorio je Tesla.
Njegova istraživanja bila su usmerena na otkrivanje nevidljivih sila koje pokreću univerzum, a jedno od njegovih glavnih interesovanja bilo je postojanje etra – nevidljive materije koja, prema njegovim tvrdnjama, prožima ceo svemir i kroz koju se prenose elektromagnetni talasi. Ova teorija, iako kasnije odbačena u klasičnoj fizici, bila je ključna za njegovu percepciju duhovnosti i energije.
Iako skeptičan prema religijskim dogmama, Tesla je imao duboku veru u moralnost, duhovnost i povezanost svih živih bića. Njegova filozofija imala je sličnosti sa budizmom i panteizmom, jer je smatrao da su svi ljudi, poput zvezda na nebu, međusobno povezani nevidljivim nitima univerzalne energije.
Teslina vizija smrti i večnosti
Jedna od najintrigantnijih Teslinih tvrdnji bila je da smrt ne postoji, već da je ljudska energija večna i da se prenosi u drugi oblik postojanja. Tesla je govorio:
“Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem nestaje i strah od iste. Nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje.”
Ova ideja, inspirisana njegovim naučnim istraživanjima i filozofskim uverenjima, bila je u suprotnosti sa tradicionalnim hrišćanskim učenjem. Prema pravoslavnim običajima, telo pokojnika treba da ostane netaknuto kako bi došlo do vaskrsenja. Međutim, Tesla je kremiran, što je izazvalo kontroverze i neslaganja u vezi sa njegovim poslednjim željama. Iako je bilo inicijativa da se urna sa njegovim pepelom prenese u hram Svetog Save na Vračaru, Srpska pravoslavna crkva nije odobrila ovaj čin, jer kremacija nije u skladu sa pravoslavnim verovanjem.
Teslina potraga za mirom i jedinstvom
Tesla je živeo u vremenu velikih ratova i političkih previranja. Svedočio je raspadu svoje domovine nakon Prvog svetskog rata i početku Drugog svetskog rata, što je produbilo njegovu težnju za mirom i ljudskim jedinstvom. Smatrao je da će naučna dostignuća doprineti duhovnom uzdizanju čovečanstva i uspostavljanju globalnog mira. Njegova vizija univerzalnog prosvetljenja bila je inspirisana idejom da će jednog dana svi ljudi biti povezani kroz energiju i znanje.
Njegove reči ostaju inspiracija i danas:
“Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.” Iako je Tesla umro siromašan i zaboravljen od mnogih, njegovo nasleđe živi u svakom domu, svakom osvetljenom gradu i svakom električnom uređaju koji koristimo. Bio je genije ispred svog vremena, ali pre svega čovek koji je želeo da svet učini boljim mestom.
