Bučin, nakon što je ljubavnicu iz kola ispratio sa poljupcem, mislio je da je sve jasno. Bio je siguran u svoju odluku da preda svoj život ženi koju je voleo. Srce mu je bilo još toplo od rastanka, a u glavi se vrtela misao o konačnom koraku o preokretu svog života.
- Želeo je strast, dramatičan trenutak, viku, suze… I kao da je sve bilo spremno za razigranu predstavu života. Ipak, stvarnost je bila daleko od njegove predstave. Nakon što je došao kući i pomislio da je konačno prelomio, reakcija njegove žene Vere bila je – hladna. “Da li da pržim eskalope?” – upitala je, kao da nije čula reči koje su odjednom bile spremne da preokrenu sve.
Vera, žena koja je nosila nadimak “Vera Hladna”, nije bila zatečena njegovom odlukom. U njenom svetu, emocije su bile jasne i stabilne, a rešenja su uvek dolazila sa razmišljanjem i proračunom. Ona nije tražila dramatizaciju. Njene reakcije nisu bile preterane, a njoj je bilo sasvim jasno da su neki trenuci samo deo svakodnevnog života. Sam Bučin je bio onaj koji je žudeo za dramom, želio da sve bude popraćeno zvucima strasti. Umesto toga, dobio je smiraj i tišinu, koja mu je u tom trenutku bila najteža.
- Vera je bila žena koja nije bila sklona drama, ali je znala kada treba postaviti granicu. Čak i kad je Bučin stao pred nju i najavio “Odlazim”, ona je ostala ravnodušna. Nije bio centralni trenutak te večeri, nije ni pokušala da ga spasi svojim emocijama. Njena reakcija bila je jednostavna, pragmatična, kao što je bila celokupna njena ličnost. “Na tvom mestu otišla bih i dalje. Čizme su ti još u servisu” – dodala je, bez trunke nervoze, bez bola. Iako Bučin možda nije mogao da shvati tu tišinu, to je bio trenutak koji je definisao njihov odnos.
Kroz sve ove godine, Bučin je voleo u Veri njenu sposobnost da donosi mir. Nije to bio mir bez strasti, to je bio mir koji je dolazio iz dubine njenog razmišljanja, njenog iskustva. Vera nije tražila vatru, nije čekala da svet gori, ona je jednostavno verovala da je najvažnija stabilnost, red i odgovornost. I u tom trenutku, kada su mu svi njegovi idealistički snovi o ljubavi bili uništeni, shvatio je da je Vera, zapravo, bila onaj siguran oslonac za koji se sve vreme držao, samo što to nije mogao da prepozna dok nije bilo prekasno.
Iako Bučin nije želeo da vidi tu realnost, to je bila istina koju je Vera donela, a ona je bila zasnovana na činjenicama. Vera je, kao ginekolog, znala kako da prepozna tragove. I zato je ona bila ta koja je najpre shvatila sve ono što je Bučin pokušao da sakrije. Zbog toga nije bilo nikakve drame, nije bilo teških reči, bilo je samo – smirenosti i suočavanja sa stvarnošću. Iako Bučin nije mogao da to prihvati u tom trenutku, istina je bila surova, ali je bila potrebna kako bi mogao da nastavi dalje.
- Bučin se u tom trenutku osećao kao dečak koji je verovao u iluzije. Hteo je da sve bude jednostavno, da ljubav bude lako postignuta, da on bude heroj. Međutim, Vera je znala da ljubav nije samo u strasti, nego u odgovornosti. Zbog toga je ona zapravo bila ta koja je postavila pravu granicu. Iako su mu njeni postupci izgledali hladno, oni su imali dublje značenje. Vera je, kroz svoj pragmatizam, donosila onaj mir koji mu je zapravo bio potreban.
Tako, kroz sve te sitnice – eskalope, čizme, pa čak i miran razgovor o razvodu – Vera je zapravo Bučinu pokazala šta je zaista važan deo života. I možda je on kasnije shvatio da su sve te stvari koje je nazivao običnim – zapravo bile temelj njegovog života. Jer život, na kraju krajeva, nije samo u velikim trenucima, nego u svakodnevnim, malim stvarima koje čine da sve ima smisla.
U njegovom očima, Vera je bila ona koja je donela stabilnost i istinu. Zbog toga je, uprkos svemu, ostala ona koja ga je sačuvala od njegovih vlastitih iluzija. Bez njene hladnoće, možda bi i sam Bučin otišao sa svojim snovima u tom trenutku. Međutim, ona mu je pružila nešto što je on najviše trebao – realnost.
