Jelena Radosavljević i Šahab Ranđabar nisu mogli ni da naslute kako će njihova ljubavna priča započeti, jer su dolazili iz potpuno različitih sveta. Jelena iz Srbije i Šahab iz Irana pronašli su ljubav unatoč velikim kulturnim razlikama.
- Njihov susret bio je nesvakidašnji, kroz prijateljstvo koje je postepeno preraslo u nešto mnogo dublje. Tek 2018. godine, shvatili su da ne mogu više da ignorišu svoje emocije, što je označilo početak njihove prelepe ljubavne priče.
Jelena je oduvek volela učenje jezika i to joj je omogućilo da upozna Šahaba, jer je radila kao predavač srpskog jezika Irancima, dok je studirala persijski jezik. Njihovo upoznavanje bilo je sudbinski povezano preko Šahabove tetke, koja je u to vreme studirala stomatologiju u Srbiji.
Za Jelenin prvi susret sa iranskim običajima, kao i za život u Iranu, kaže da je sve bilo novo i interesantno. Iako su postojale određene kulturne razlike, poput spavanja na dušecima na podu i konzumiranja čaja umesto kafe, Jelenu je to privuklo. Šahabov narod je poznat po ljubaznosti i gostoprimstvu, pa nije bilo teško da se Jelena uklopi u novu sredinu.
- Ipak, što se tiče porodičnih odnosa, kaže da je početno bilo izazovno jer je porodica bila veoma bliska, što je, kako priznaje, bilo u suprotnosti sa njenom potrebom za privatnošću. Ipak, priznaje da u velikim porodicama postoji i mnogo prednosti, kao što je uvek neko ko će pružiti pomoć u svakoj situaciji.
Kada je reč o venčanju, Jelena priznaje da to nije bio glamur kakav su možda mnogi očekivali. Venčanje je bilo administrativno iscrpljujuće jer je brak sa strancem iziskivao mnogo papira i potvrda, ali su na kraju uspeli da se venčaju u Novom Sadu.
- Iako ceremonija nije bila tradicionalno velika, venčanje su proslavili u Iranu, jer je za Irance uobičajeno da poklone ženama mnogo zlata, naročito nakon što dobiju dete. Jelena i Šahab imaju sina, koji je za njih kruna njihove ljubavi. Oni od početka žele da ga nauče obojici jezike, srpski i persijski, jer veruju da mu to može otvoriti mnogo mogućnosti u životu.
Zanimljivo je i to što Jelena sa porodicom povremeno ide u Iran, dok njeni časovi jezika mogu da se održavaju online, što joj omogućava da slobodno putuje. Jelena se nikada nije osećala opterećenom iranskim zakonima, ali se trudila da poštuje običaje, kao što je obavezno nošenje marame na javnim mestima. Jelena i Šahab su primer kako ljubav može prevazići sve prepreke – i ono što je započelo kao prijateljstvo, postalo je snažna i stabilna veza koja je sada bogata njihovim zajedničkim iskustvima i razumevanjem.
Priča Jelene i Šahaba je inspiracija za mnoge, pokazuje kako ljubav može da ujedini dve osobe iz različitih krajeva sveta, bez obzira na prepreke koje bi druge mogle obeshrabriti. Iako se suočavaju s različitim kulturama, oni su dokazali da je ljubav univerzalna, te da uz međusobno poštovanje, strpljenje i želju za učenjem i rastom, nijedna prepreka nije prevelika
