U današnjem članku govorićemo o jednom od najvećih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici i baštovani krompirova zlatica.
Ova napast, iako mala, može da uništi sav trud uložen u uzgoj krompira. Međutim, postoje ekonomični, jednostavni i efikasni načini kako da se ova štetočina suzbije, a da se pritom očuva prirodna ravnoteža i zdravlje biljaka.
- Krompir zauzima posebno mesto u ishrani mnogih ljudi. Njegova svestranost i hranljiva vrednost čine ga nezamenjivim sastojkom u domaćinstvima – bilo da se kuva, prži, peče ili koristi u supama, čorbama i salatama. Ipak, prava vrednost krompira dolazi do izražaja tek kada se uzgaja u vlastitom vrtu, gde su ukus i kvalitet daleko iznad onih iz masovne proizvodnje. Međutim, uzgoj krompira nije jednostavan zadatak jer je biljka podložna različitim napadima štetočina, među kojima je krompirova zlatica najopasnija.
Ova štetočina je poznata po tome što ženka može položiti na stotine, pa čak i do 2000 jaja, najčešće sa donje strane lišća. Njihova brojnost i brzina razmnožavanja dovode do brzog širenja zaraze. Najveći problem predstavlja to što zlatice nema mnogo prirodnih neprijatelja. Među retke koji se njima hrane ubrajaju se ježevi, krtice i fazani, ali njihov uticaj nije dovoljan da zaustavi invaziju.
Pored zlatice, uzgajivači se suočavaju i sa krumpirovim plamencom, insektom koji se naročito brzo razvija na nižim nadmorskim visinama, gde može dati i do tri generacije godišnje. Da bi se uspešno izborili sa ovim problemima, poljoprivrednici pribegavaju različitim metodama zaštite – od bioloških, preko mehaničkih, do hemijskih.
Jedna od učinkovitih bioloških metoda podrazumeva upotrebu gljivice Bauveria bassiana. Ova gljiva ima sposobnost da parazitira na različitim insektima, uključujući stjenice i plamenjaču. Koristi se kao bioinsekticid u obliku pripravaka koji se direktno nanose na biljke, ne ostavljajući štetne tragove u tlu i okolini. Ova metoda je ekološki prihvatljiva i neškodljiva za korisne organizme.
- Još jedna metoda uključuje korišćenje prirodnih repelenta. Mirisi biljaka poput luka, hrena, kamilice ili borovih iglica deluju odbojno na insekte. Postavljanje borove kore oko biljke ili korišćenje malča od koprive dodatno jača otpornost biljke. Ove tehnike nisu samo bezbedne za okolinu, već pomažu u očuvanju prirodne ravnoteže u bašti, bez potrebe za agresivnim hemijskim sredstvima.
Zanimljiva, ali manje poznata metoda jeste priprema otopine od samih zlatica. Ova tehnika se zasniva na sakupljanju odraslih insekata, koji se potom potapaju u vodu. Tokom vremena, nastaje tečnost visoke koncentracije koja, kada se pravilno razredi, može da posluži kao prirodno sredstvo za odbijanje novih zlatica. Ipak, razblaživanje mora biti pažljivo – u fazama 1:1, 1:2, pa 1:3 – jer svaka sorta krompira može drugačije reagovati na ovakve pripravke.
Pored zaštite od štetočina, za uspešan uzgoj krompira ključna je pravilna sadnja. Krompir najbolje uspeva u rahlim, dobro dreniranim tlima, pri čemu se naročito preporučuju pjeskovita humusna i ilovasta tla. Takođe, važno je praktikovati plodored, odnosno ne saditi krompir na istom mestu nekoliko godina zaredom, što pomaže u suzbijanju prenosa bolesti i očuvanju plodnosti tla.
Što se tiče nutritivnih vrednosti, krompir je izuzetno bogat kalijumom, čak više nego banana, i sadrži značajnu količinu gvožđa. Po kaloričnoj vrednosti, često nadmašuje osnovne namirnice poput hleba, pirinča i testenine. Međutim, treba znati da su listovi, stabljika i svi zeleni delovi krompira – otrovni i nikako se ne smeju konzumirati.
Krompir ima dugu istoriju. Njegovo poreklo vodi iz Perua, gde su ga ljudi uzgajali još pre više od 4000 godina. U Evropu je stigao u 18. veku i brzo se proširio zahvaljujući otpornosti i jednostavnosti uzgoja. Danas je teško zamisliti ishranu bez krompira, jer je postao neodvojivi deo kulinarske i kulturne tradicije širom sveta.
Na kraju, borba protiv štetočina poput zlatice ne mora da bude iscrpljujuća i skupa. Uz prirodna rešenja, dobru organizaciju sadnje i poštovanje pravila plodoreda, moguće je ostvariti zdrav i plodonosan uzgoj. Krompir, iako skroman, zauzima važno mesto u našem svakodnevnom životu – i zaslužuje pažnju i trud koji mu posvetimo.
