U današnjem članku, želimo podeliti inspirativnu priču o Jasmini iz Kragujevca, koja je odrastala u hraniteljskoj porodici i pronašla svoju biološku majku nakon više od tri decenije. Ova priča je dokaz da ljubav i praštanje mogu prevazići čak i najteže okolnosti.
- Kada je imala svega četiri meseca, Jasmina je bila napustena i ostavljena u Centru za socijalni rad. Njena majka, tada devetnaestogodišnja devojka, bila je suočena sa siromaštvom, društvenim osudama i nedostatkom podrške od strane porodice i partnera. U očaju, odlučila je da poveri svoju ćerku hraniteljskoj porodici, verujući da će joj oni pružiti bolju budućnost. Jasmina je ponela sa sobom samo par minđuša i lutku koja je plakala, simbolizujući gubitak i neizvesnost.
Odrasla je u srpskoj hraniteljskoj porodici iz Miloševca, koja je bila sve što njena biološka majka nije mogla da joj pruži – ljubav, sigurnost i stabilnost. Hraniteljica joj je stalno ponavljala da treba da voli svoju majku, iako je bila napustena, podsećajući je da je njena biološka majka sigurno imala svoje razloge. Ta lekcija praštanja oblikovala je Jasminu i postala temelj njene ličnosti i pristupa životu. Nikada joj nije bilo dozvoljeno da gaji mržnju prema majci, što je odigralo ključnu ulogu u njenoj sposobnosti da kasnije pronađe unutrašnju snagu i sposobnost za oproštaj.
Njena biološka majka, mlada žena u to vreme, bila je zaljubljena u Jasmininog oca, ali veza nije izdržala pritiske i nesrećne okolnosti. Otac je bio osoba koja je mnogo vremena provodila u kafani i nije bio stabilan partner. Kada je Jasmina rođena, otac je napustio porodicu, a njena majka se našla u teškoj situaciji – bez posla, bez podrške, suočena sa siromaštvom i osudama okoline. Nisu imale ništa, pa je nakon četiri meseca, sa slomljenim srcem, potpisala papire za hraniteljsku porodicu i prepustila svoju ćerku drugima.
Iako je donela tešku odluku, ta odluka ju je pratila celog života. Međutim, Jasmina je imala sreće što je završila u porodici koja ju je volela i negovala, koja joj je pružila sve što joj je nedostajalo u detinjstvu. U Srbiji svake godine mnoge deca kroz sistem socijalne zaštite prolaze kroz slične situacije. Hraniteljske porodice igraju ključnu ulogu u pružanju ljubavi i sigurnosti deci koja bi inače bila ostavljena bez nje. Jasmina je naučila vrednost praštanja i ljubavi, a to je bilo temelj njenog života. S godinama, odlučila je da pronađe svoju majku i pruži joj ruku pomirenja.
- Prvi kontakt sa majkom dogodio se preko društvenih mreža. Jasmina je od bake saznala ime majčinog tadašnjeg supruga, što joj je pomoglo da je locira. Kada su se prvi put videle preko kamere, suze i prepoznatljivost lica nisu mogle da sakriju emocije koje su ih preplavile. Majka je bila u suzama, pitajući se da li je to zaista njena ćerka. Taj trenutak je poništio sve godine ćutanja i udaljenosti.
- Danas, majka je u pedesetim godinama i iza sebe nosi težak život. Trpela je nasilje u braku, a nakon što je pronašla utočište u Italiji, njen život je dobio novu šansu. Jasmina, koja sada ima sedmoro dece, nije ni trenutak dvojila šta treba da učini. Odlučila je da je dovede u svoj dom u Nemačkoj, da joj pruži sigurnost i zaštitu. “Sve što imam, ona će imati”, rekla je Jasmina, pokazujući da je ljubav njene porodice snažnija od prošlih grešaka i bola.
Ova priča nije samo lična ispovest, već univerzalna lekcija o snazi praštanja i značaju porodice. Jasmina je postala simbol žene koja je oprostila svojoj majci i dala joj novu šansu u životu. U društvu koje se suočava sa izazovima siromaštva, nasilja i socijalne izolacije, njen primer podseća nas na to da ljubav i solidarnost mogu prevagnuti nad greškama prošlosti.
Jasmina ne krivi svoju majku za sve što se desilo, smatra da je pravi krivac njen otac, koji je napustio porodicu u trenutku kada joj je bila najpotrebnija. On je preminuo pre deset godina, ostavivši za sobom mnoga pitanja i prazninu. Međutim, Jasmina nije dozvolila da prošlost definiše njen život. S godinama je naučila da se prava snaga krije u oproštaju i sposobnosti da se ponovo izgrade odnosi.
Danas, Jasmina je srećna i ponosna na svoju porodicu, koja je postala dokaz da prošlost ne mora da diktira budućnost. Ona je žena koja je oprostila, koja je u svom srcu imala dovoljno ljubavi za svoju decu i za majku koja ju je morala napustiti. Njena priča je inspiracija da porodica nije samo krvno srodstvo, već zajedništvo, briga i šansa za novi početak. Jasmina je postala simbol toga da ljubav može da izleči rane prošlosti i pruži snagu za izgradnju boljeg života.
