Iskustvo jedne medicinske sestre koja se preselila iz Srbije u Norvešku nosi mnoge izazove, kao i razmišljanja o životnim prioritetima, roditeljstvu i promenama koje dolaze s životom u stranom okruženju.
- Za mnoge je odlazak u Skandinaviju, a naročito u Norvešku, san o boljoj budućnosti, višim platama i sigurnosti. Ipak, stvarnost se pokazala dalja od tog sna, kako je otkrila i ova žena koja je, zajedno sa porodicom, odlučila da napusti Srbiju.
Započeli su svoj život u Norveškoj u potrazi za boljim prilikama. Iako su Nemačka, Švajcarska i Austrija bile najčešće destinacije za one koji su željeli da pronađu bolji posao i život, poslednjih godina Skandinavija je postala privlačnija destinacija.
- Kao medicinska sestra, imala je šansu da se zaposli u Norveškoj, a sa porodicom je odlučila da ovaj korak bude početak njihove nove priče. Iako nije bila sigurna šta ih sve čeka, smatrala je da će, budući da su deca još uvek bila mala, imati dovoljno vremena da se prilagode novom životu.
Međutim, stvarnost nije bila onakva kakvu su zamislili. Iako je radila kao negovateljica, a njen muž kao vozač za kurirsku službu, život u Norveškoj nije bio bez svojih poteškoća. Iako je započela svoj novi život s pozitivnim pogledima, ubrzo je shvatila da, unatoč višim platama, stvarni životni troškovi nisu daleko od onih u Srbiji. Trošak života u Norveškoj često je bio sličan onome u Srbiji, dok su se računi plaćali, a slobodnog vremena je bilo sve manje.
- Iako je radno vreme bilo razumno, od posla do vrtića nije bilo daleko, ali su putovanja od vrtića do stana trajala sat vremena, što je značilo manje vremena za obitelj. Osećaj stresa i napetosti ubrzo je počeo da raste, jer su deca postala sklona čestim bolestima zbog promene klime i stresa izazvanog preseljenjem. Ovaj nedostatak podrške, kao što je pomoć bake i deke koju su imali u Srbiji, bio je veliki izazov. Iako je trudnoća bila planirana i porodica je bila srećna, posao i sve veći stres stvorili su složenu situaciju.
- Ono što je iznenadilo ovu medicinsku sestru bila je i razlika u životnim navikama između Norvežana i Srba. Ponekad se u komentarima moglo čuti kako je život u Norveškoj “bolji” u svakom smislu, međutim, ona je tokom svog iskustva u Norveškoj shvatila da nisu svi problemi koji postoje u Srbiji nesavladivi. Razmišljajući o tome kako bi Srbija mogla biti kao Norveška, ispričala je kako je jednostavnim stvarima moguće promeniti svakodnevicu. Održavanje reda, poštovanje zakona i odgovornost prema okolini bili su faktori koje bi ljudi mogli primeniti kako bi stvorili bolju svakodnevicu.
Shvatila je da je ključ svega u individualnoj odgovornosti i posvećenosti detaljima, bilo da je reč o čistoći, saobraćaju ili ponašanju prema životnoj okolini. Na primer, Norvežani ne priređuju velike gozbe, ne pomažu sebi alkoholom, niti se previše prepuštaju slabostima koje mogu ugroziti zdravlje. Iako je ovaj način života privlačan mnogim ljudima, ona je napomenula da nije moguće preći u potpuno novu kulturu bez suočavanja sa svojim ličnim prioritetima i problemima. Norvežani jedu umjereno, šetaju, brinu o svom zdravlju, dok se u Srbiji još uvek ljudi više oslanjaju na konvencionalne metode rešavanja zdravstvenih problema.
Iako su na početku imali uzbudljiv početak, ubrzo su shvatili da su imali iste izazove kao i u Srbiji. Međutim, razlika je bila u tome što su shvatili da mnogi problemi koje su u početku smatrali nerešivim, zapravo zavise od svakog pojedinca. Odlazak na lečenje, poštovanje zdravih navika i odgovornost prema životnoj okolini postali su temelj njihovih stavova, a isto tako su se trudili da pomognu svom okruženju u tom procesu. Na kraju, odlučili su da se vrate u Srbiju, jer su shvatili da nisu baš toliko propustili nešto izvanredno i da u svojoj domovini mogu pronaći sreću i sigurnost
