U današnjem članku govorićemo o namirnici koja je za mnoge sinonim zdravlja i svežine paradajzu. Iako ga često povezujemo sa bogatstvom vitamina, mineralima i antioksidansima, važno je znati da on nije jednako bezbedan za sve.
- Njegov hemijski sastav, kiselost i prisustvo specifičnih spojeva kod određenih ljudi mogu izazvati ozbiljne zdravstvene poteškoće ili pogoršati već postojeće tegobe. Zato ćemo se ovde zadržati na tome kada paradajz može biti koristan, a kada potencijalno štetan, zadržavajući njegovu pravu suštinu i značaj u ljudskoj ishrani.
Paradajz je jedan od najzastupljenijih sastojaka u kuhinji, naročito tokom leta i jeseni. Njegova visoka kiselost međutim, može da bude problematična za osobe koje pate od gastritisa ili gastroezofagealnog refluksa. Kod ovih ljudi, čak i male količine paradajza mogu izazvati peckanje, žgaravicu i osećaj nelagodnosti u želucu. Nije retkost da i oni koji nemaju hronične probleme sa varenjem osete tegobe nakon preteranog unosa, posebno ako paradajz konzumiraju svakodnevno i u većim količinama. Dakle, iako je zdrav, njegova kiselost može da optereti digestivni sistem.
Zanimljivo je da paradajz ne utiče samo na želudac. On sadrži prirodni alkaloid poznat kao solanin, koji kod određenih osoba može izazvati nakupljanje kalcijuma u mekim tkivima. To dovodi do upale i bola u zglobovima. Upravo zbog toga se osobama koje boluju od artritisa ili drugih reumatskih oboljenja savetuje da budu oprezne, a ponekad i da u potpunosti izbegnu ovu namirnicu. Iako solanin ne smeta svima, kod osetljivih ljudi on može značajno doprineti jačanju simptoma.
Još jedna grupa ljudi kojoj paradajz može biti problematičan su oni sa hroničnim bolestima bubrega. U njegovom sastavu nalaze se oksalati i visok nivo kalijuma, a oni dodatno opterećuju bubrežni sistem. Kod obolelih, konzumacija može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca, dok u težim slučajevima dolazi do poremećaja ravnoteže elektrolita u krvi. Zato se pacijentima sa ovakvim problemima savetuje strogo ograničavanje ili potpuno izbegavanje paradajza.
- Poseban izazov predstavlja i prisustvo histamina. Ova supstanca, prirodno prisutna u paradajzu, može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Simptomi variraju od blagih, kao što su osip i svrab, do ozbiljnih poput oticanja jezika ili problema sa disanjem. U najtežim slučajevima reakcije mogu biti opasne, pa lekarima nije neobično da svojim pacijentima preporuče da potpuno eliminišu sve oblike paradajza – bilo svež, prerađen ili u vidu kečapa i različitih soseva.
Osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva (IBS) takođe mogu imati neprijatna iskustva. Njegova vlaknasta struktura i kiselost kod njih često izazivaju nadutost, grčeve, dijareju ili zatvor. Zato nutricionisti preporučuju da takvi pacijenti vode dnevnik ishrane i pažljivo prate da li se simptomi pogoršavaju nakon unosa paradajza. Na taj način lakše mogu da prepoznaju da li im ova namirnica šteti.
Zanimljiv, iako redak fenomen vezan je za likopen, pigment zaslužan za crvenu boju paradajza. Prekomeran unos može dovesti do stanja zvanog likopenodermija, gde koža poprima narandžaste ili žućkaste tonove. Iako nije zdravstveno opasno, pokazuje da i u zdravim namirnicama umerenost mora postojati.
Pored želuca i kože, paradajz može biti izazovan i za osobe koje imaju problema sa bešikom. Kisela hrana, uključujući paradajz, može pojačati učestalo mokrenje i izazvati iritaciju urinarnog trakta. Kod onih koji već pate od infekcija ili hroničnih problema sa bešikom, simptomi se često pojačavaju nakon obroka bogatih paradajzom.
- Kada je reč o autoimunim bolestima, naučnici su primetili da alkaloidi iz paradajza mogu doprineti jačanju upalnih procesa u organizmu. Zbog toga je među obolelima sve prisutnija tzv. nightshade-free ishrana, koja podrazumeva izbegavanje ne samo paradajza, već i krompira, paprika i patlidžana – biljaka iz iste porodice. Ovaj pristup postaje popularan jer kod pojedinaca donosi olakšanje i smanjenje hroničnih tegoba.
Važno je naglasiti i da listovi paradajza nikako ne smeju da se konzumiraju. Oni sadrže toksične materije koje mogu izazvati ozbiljne simptome trovanja, od mučnine i povraćanja do neuroloških problema. Njihovo unošenje, čak i u najmanjim količinama, može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Sve ovo jasno pokazuje da, iako paradajz za većinu ljudi predstavlja vrijedan deo ishrane, postoje specifične grupe koje bi trebalo da budu oprezne. Njegova nutritivna vrednost i bogatstvo vitaminima nesumnjivo su korisni, ali individualna tolerancija organizma mora da se uzme u obzir. Najbolji savet jeste umerenost, osluškivanje signala koje telo šalje i konsultacija sa lekarom. Na taj način svako može da pronađe balans i odluči koliko i kada će paradajz uvrstiti u svoju svakodnevnu ishranu.
