U današnjem članku govorićemo o namirnici koja se nalazi gotovo na svakoj trpezi tokom leta i jeseni, a ipak nosi određene rizike za zdravlje. Paradajz, poznat po svojoj sočnoj teksturi, osvežavajućem ukusu i obilju vitamina, minerala i antioksidansa, mnogima se čini kao savršen izbor za obrok.
- Međutim, stručnjaci upozoravaju da ova biljka nije jednako bezbedna za sve ljude i da u određenim situacijama može izazvati ozbiljne tegobe ili pogoršati već postojeća zdravstvena stanja. Zbog toga je važno sagledati i drugu stranu priče o ovom popularnom povrću.
Razlog za oprez leži pre svega u njegovoj kiselosti i prisustvu specifičnih prirodnih spojeva. Kod osoba koje boluju od gastritisa ili gastroezofagealnog refluksa, paradajz može izazvati žgaravicu, peckanje i osećaj nelagodnosti u želucu. Čak i male količine često dovode do pogoršanja simptoma, što ga čini problematičnim izborom za osetljiv digestivni sistem. Nisu ugroženi samo ljudi koji imaju postojeće tegobe – čak i oni sa potpuno zdravim želucem mogu primetiti smetnje ukoliko paradajz konzumiraju svakodnevno i u velikim količinama.
Osim na želudac, ova namirnica može uticati i na zglobove. Paradajz sadrži supstancu poznatu kao solanin, alkaloid koji kod pojedinaca podstiče nakupljanje kalcijuma u mekim tkivima. To može dovesti do upale i bolova u zglobovima, a osobama koje pate od artritisa ili drugih reumatskih oboljenja često se savetuje oprez ili čak potpuno izbegavanje paradajza. Iako se ovakvi efekti ne javljaju kod svih, rizik postoji, pa nutricionisti ističu da je bolje pratiti reakcije organizma i prilagoditi ishranu sopstvenim potrebama.
Još jedan važan aspekt tiče se bubrega. Paradajz u sebi sadrži oksalate i visok nivo kalijuma, što kod osoba sa hroničnim bubrežnim oboljenjima može dodatno otežati rad ovog vitalnog organa. Konzumacija paradajza u takvim slučajevima može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca, a ponekad i narušiti ravnotežu elektrolita u krvi. To ukazuje da, iako se na prvi pogled čini kao bezazlena i zdrava namirnica, paradajz ipak zahteva umerenost kod ljudi sa osetljivim bubrežnim funkcijama.
- Kada je reč o alergijama, paradajz takođe može predstavljati izazov. On prirodno sadrži histamin, materiju koja kod osetljivih osoba dovodi do osipa, svraba, oticanja jezika ili usana, a u nekim slučajevima i do ozbiljnijih respiratornih smetnji. Za one koji imaju potvrđenu alergiju na paradajz, preporuka lekara je izbegavanje svih oblika ove namirnice – uključujući kečap, soseve i druge prerađevine. Alergijske reakcije mogu varirati od blagih do ozbiljnih, pa se savetuje da takve osobe budu naročito oprezne.
Paradajz može da stvara probleme i osobama koje boluju od sindroma iritabilnog creva (IBS). Njegova kiselost i vlaknasti sastav neretko izazivaju nadutost, bolne grčeve, dijareju ili zatvor. Nutricionisti često preporučuju vođenje dnevnika ishrane kako bi osobe sa IBS-om mogle uočiti da li i u kojoj meri paradajz doprinosi pogoršanju simptoma. Ovakav individualni pristup pokazuje koliko je važno osluškivati sopstveni organizam i prilagoditi ishranu.
Zanimljivo je pomenuti i pigment likopen, zbog kojeg paradajz dobija svoju prepoznatljivu crvenu boju. Iako je likopen poznat kao moćan antioksidans i često se ističe njegova zaštitna uloga za zdravlje, prekomeran unos može dovesti do stanja poznatog kao likopenodermija. Tada koža poprima narandžaste ili žućkaste tonove. Ovo nije opasno po život, ali jasno ukazuje da i sa najzdravijim namirnicama treba biti umeren.
Osobe koje pate od hroničnih problema sa bešikom ili infekcijama urinarnog trakta takođe mogu osetiti smetnje nakon konzumacije paradajza. Njegova kiselost može pojačati učestalo mokrenje i izazvati dodatnu iritaciju. Mnogi primećuju da se simptomi pogoršavaju nakon obroka bogatih paradajzom ili jelima u kojima dominira kečap.
- Još jedno važno pitanje odnosi se na ljude sa autoimunim bolestima. Alkaloidi prisutni u paradajzu ponekad mogu pogoršati upalne procese, zbog čega mnogi pribegavaju takozvanoj nightshade-free ishrani. To podrazumeva izbegavanje ne samo paradajza, već i drugih biljaka iz iste porodice – krompira, paprike i patlidžana. Iako ovaj način ishrane nije univerzalno prihvaćen, mnogi oboleli tvrde da im donosi olakšanje.
Na kraju, posebno je važno naglasiti da se listovi paradajza nikada ne smeju konzumirati. Oni sadrže toksične materije koje mogu izazvati ozbiljne simptome trovanja – od mučnine i povraćanja do neuroloških problema. Čak i male količine predstavljaju rizik, pa se strogo preporučuje izbegavanje njihove upotrebe u ishrani.
Kada se sve sabere, jasno je da paradajz, iako za većinu ostaje dragocen deo ishrane, može kod određenih ljudi izazvati zdravstvene komplikacije. Najbolji pristup je umerenost, pažljivo praćenje reakcija organizma i konsultacija sa lekarom u slučaju postojanja hroničnih oboljenja. Tako se može izbeći nepotrebni rizik i istovremeno uživati u svim blagodatima koje ova namirnica nudi.
