Jelena je, pre 15 godina, usvojila devojčicu za koju su svi tvrdili da je nosila loše gene. Priča o Anji, maloj devojčici iz sirotišta, počela je onog trenutka kada je Jelena odlučila da je usvoji.
- Mnogi su joj savetovali da ne uzme baš nju, jer su tvrdili da njeni geni nisu zdravi, da potiče iz problematične porodice, ali Jelena nije odustajala. Bilo je to vreme kada je Jelena bila očajna zbog svoje nemogućnosti da postane majka, iako je prošla kroz različite medicinske procedure i jela savete doktora. Ipak, to je bio trenutak kada je Jelena osetila da je Anja njeno dete, uprkos svemu.
U sirotištu, u teškoj atmosferi, Jelena je čekala da upozna devojčicu koja će joj promeniti život. „Osetila sam to čim me je pogledala“, rekla je Jelena direktorici koja joj je objašnjavala sve potencijalne rizike koje bi usvajanje ove devojčice moglo doneti. Tamara, direktorka, nije imala veru u Anju. Opisivala je njene gene, njen burni porodični background, i tvrdila da je samo pitanje vremena kada će devojčica postati problem. „Uništićete svoj život i, što je još važnije, život svog muža,“ dodala je ona. Ipak, Jelena je bila čvrsta u svojoj odluci. Nije je bilo briga šta su joj govorili. Anja je bila njena.
- Prvi meseci sa Anjom u domu nisu bili laki. Sergej, Jelinin muž, nije bio oduševljen idejom da dovede u svoj život dete iz sirotišta sa problematičnom prošlošću. Njegove sumnje su bile duboke. Bio je pod utiskom da „ljubav ne može ispraviti gene“, i često je izražavao svoje strahove kako bi mu život sa Anjom mogao uništiti planove. „Ona je tempirana bomba!“ tvrdio je Sergej. Anja je bila povučena, zatvorena, čak je imala strah od hrane, skrivajući ostatke hrane svuda po kući. Sergej je ignorisao njene pokušaje da se uklopi u porodicu, dok je Jelena pokušavala da joj pruži ljubav i pažnju, verujući da je to što joj je najpotrebnije.
Međutim, uprkos svim problemima i nesuglasicama u porodici, Jelena nije odustajala. Usprkos napetostima u braku, Anja je počela da se menja. Umesto da postane ono što su svi predviđali, ona je završila srednju školu, a kasnije i medicinski fakultet, iako su joj roditelji stalno postavljali prepreke. „Bilo je to nešto čudno,“ sećala se Jelena, „kako je svako novo postignuće mojoj ćerki bilo stavljeno pod znak pitanja.“ Sergej je stalno kritikovao njen uspeh, prezirući njen rad na intenzivnoj nezi, nazivajući ga „služenjem“, dok je Anja, uprkos tome, i dalje verovala u sebe i uspela da stvori bolji život nego što su svi očekivali.
- Jelena je, nažalost, doživela veliki pad u životu. Godine kasnije, nakon što je Anja odrasla, Jelena je doživela moždani udar. Provela je duže vreme u bolnici, paralizovana, bez mogućnosti da se bori ili bilo šta kaže. Njena porodica, koja je uključivala Sergeja i Kosta, činila je sve da se odvoje od nje, suočeni s činjenicom da više nije bila fizički sposobna da ispunjava svoje ranije obaveze. „Ne možemo sebi priuštiti ovu vrstu nege,“ rekao je Sergej, govoreći o tome kako bi se briga o Jeleni mogla odvijati u jeftinom pansionu. „Samo ti briniš o sebi i svom životu,“ dodao je Kosta, sin, koji je samo razmišljao o tome kako da izbegne odgovornost za svoju majku.
No, uprkos svemu, Anja nije odustajala. Ponekad je morala da se žrtvuje, da učini više nego što je bilo normalno za mladu ženu. Pomoću svojih ušteđevina i kredita, Anja je obezbedila potrebnu opremu i lečenje za Jelenu. Radila je naporno, obavljajući nekoliko poslova i žrtvujući se da bi bila uz svoju majku. Ljubav između njih, koja je počela u sirotištu, sada je bila čvrsta i nepokolebljiva.
Kroz sve to, Jelena je bila svesna nečega veoma važnog. „Svi su se bojali njenih gena, ali oni nisu razumeli snagu ljubavi,“ rekla je Jelena, sada bolja, vraćajući se u život polako. U njenim očima nije bilo mesta za mržnju prema ljudima koji su je napustili. Na kraju, Anja je bila jedina koja je bila uz nju, spasavajući je u pravom smislu te reči. U trenutku kada je bila najslabija, njena ćerka joj je pokazala da ljubav, istinska ljubav, može da izleči sve.
