Arhimandrit Vasilije Kostić podelio je potresno svedočenje o mladom čoveku iz Beograda, koji je prošao kroz duboku tamu poroka i droge, da bi, u najkritičnijem trenutku svog života, doživeo prosvetljenje koje mu je zauvek promenilo sudbinu.
- Ova priča o preobražaju nije samo priča o borbi sa porocima, već i o dubokom duhovnom iskustvu koje je mladog čoveka usmerilo ka Bogu.Mladić, dolazeći iz skladne i obrazovane porodice, delovao je kao da ima sve što je potrebno za srećan život. Bio je na fakultetu, imao posao, a spolja gledano, sve je delovalo idealno. Međutim, ono što je izgledalo savršeno bilo je samo površinski, jer je iza te fasade postojala duboka unutrašnja dilema, koja ga je vukla ka opasnim iskušenjima. U početku je eksperimentisao sa drogom, smatrajući to bezazlenim — samo povremeno je pušio travu, kako bi se opustio u društvu. Međutim, u trenutku kada su mu počeli nedostajati unutrašnja ravnoteža i smirenost, droga je postala njegov izlaz iz svakodnevnog stresa.
Njegovo svakodnevno življenje se brzo promenilo. “Kad bi bio sam, kada bi ga stisla teskoba, posezao bi za džointom”, ispričao je arhimandrit, naglašavajući kako je navika ušla u njegov život nesvesno i neprimetno. Ta početna radoznalost ubrzo je prerasla u ozbiljan problem. Ubrzo su se pojavile nove supstance u njegovom životu — LSD, koji je, prema njegovim rečima, menjao njegovu percepciju sveta. “Sve postaje drugačije. Boje se stapaju, zidovi dišu, vreme stane…”, govorio je mladić, opisujući iskustvo pod dejstvom droge, kada je imao osećaj da je postao deo nečeg većeg i moćnog. Osećao je da je na vrhu sveta, da je iznad svega, kao da je postao bog.
- Jednog dana, dok je bio u stanu, omamljen alkoholom i drogom, on i njegovi prijatelji su odlučili ponovo da uzmu LSD. I dok je droga počela da deluje, mladić je doživeo iskustvo koje je promenilo njegov pogled na svet. “Sve se oko mene počelo topiti. Zidovi su se pomerali, boje su se prelivale, sve se vrtelo i nestajalo”, ispričao je, dodajući kako se u tom trenutku osećao svemoćno. Međutim, tada se dogodilo nešto što mu je potpuno promenilo život. “Podigao sam pogled i na zidu sam ugledao ikonu Hrista i Presvete Bogorodice”, ispričao je, govoreći o tome kako mu je ikona izgledala nepokolebljivo i svetlo, čak i dok je sve oko njega bilo u potpunom haosu. “Ona je ostala ista. Jasna, svetla. Nepromenjena.” U tom trenutku, mladić je shvatio da droga ne može da dotakne nešto sveto, da ništa na ovom svetu nije postojano kao ta ikona.
- Taj trenutak prosvetljenja bio je ključan. Mladić je obećao sebi da će, kad droga prestane da deluje, otići u crkvu i potražiti odgovore. “U paklu sam video svetlost”, ispričao je, prepoznajući da ga je Bog dotakao u trenutku kada je bio najdalje od njega. Ta svetlost, iako privremena, bila je dovoljno snažna da mu promeni život. Postao je odlučan da se oslobodi od poroka i da krene novim putem. Prekinuo je kontakte sa društvom koje ga je odvuklo u propast, prestao sa drogom i okrenuo se duhovnoj potrazi za smislom života.
Nakon što je napravio taj korak, mladić je postao posvećen molitvi i crkvi. Arhimandrit Vasilije ga opisuje kao osobu koja je sada mirna, ispunjena i redovno prisutna u crkvi. “Lice mu svetli. Zaista svetli”, rekao je, naglašavajući kako je svetlost koju je doživeo iz ikone Hrista i Presvete Bogorodice ostala u njemu, čak i nakon što je izašao iz sveta poroka. “Kao da je na njemu ostala svetlost one ikone koja se nije promenila”, zaključio je arhimandrit, ističući koliko duboko duhovna spoznaja može da promeni ne samo ponašanje, već i unutrašnje biće čoveka.
- Ova priča nas podseća da u najtamnijim trenucima života, kada sve izgleda izgubljeno, verovatno je upravo tada najbliže svetlosti. Blic navodi da ovakvi trenutci duhovnog probuđenja mogu biti ključni za svakog pojedinca koji se nađe na ivici propasti. Ne samo da nam pružaju novu perspektivu, već nas i podsećaju na snagu duhovne vere koja je u stanju da nas spasi čak i u najtežim trenucima. Mladić je pronašao snagu u veri, a ne u drogi, i to mu je omogućilo da krene putem spasenja. “Sensa” je dodatno ukazala na važnost duhovnog okrenuća i duhovne rehabilitacije u procesu ozdravljenja, pokazujući kako je upravo vera u Boga ta koja daje snagu da se prebrodi i najteži periodi života.
Na kraju, priča o ovom mladiću je više od priče o porocima i drogi. Ona je priča o duhovnoj potrazi, o traženju smisla u svetu prepunom iskušenja. Kao što arhimandrit Vasilije Kostić zaključuje, “Svetlost je ta koja menja sve.” Ta svetlost, koja dolazi od Boga, bila je ključna za mladića da pronađe svoj put, da se oslobodi tame i da krene putem koji vodi ka unutrašnjem miru i spasenju.
