U poslednjim godinama, sve više ljudi se suočava sa problemima vezanim za penzije, a naročito oni koji su veći deo svog života radili za minimalnu platu.
- Ova tema postaje sve relevantnija jer mnogi radnici koji su bili prijavljeni na minimalac, a proveli su decenije u radnom odnosu, sada se suočavaju sa penzijama koje nisu ni blizu dovoljne za pokrivanje osnovnih životnih troškova. Iako su penzije nedavno povećane za oko 15%, mnogi penzioneri, posebno oni sa 20 godina radnog staža, ostali su u istoj situaciji, jer njihove penzije još uvek ne pokrivaju ni osnovne potrebe za život.
Povećanje penzija od 15% sigurno je donelo olakšanje, ali to nije rešenje za penzionere čiji su prihodi i dalje nedovoljni da bi obezbedili dostojanstven život. Prosječna penzija u Srbiji trenutno prelazi 45.000 dinara, međutim, za mnoge penzionere, to je daleko od iznosa koji bi mogao da pokrije osnovne troškove života. Zbog rasta cena, inflacije i stalnog poskupljenja života, stariji građani se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima.
- Za one koji su radili na minimalcu 20 godina, situacija je još teža. Njihove penzije se kreću između 22.000 i 30.000 dinara, što je iznos koji je daleko ispod onoga što bi trebalo da bude njihova nagrada za decenije rada. Iako visina penzije zavisi od različitih faktora, poput godine u kojoj je staž ostvaren, minimalca u tim godinama, i eventualnih usklađivanja, realnost je da su oni koji su imali minimalne doprinose sada u teškoj situaciji. Blic u svom članku otkriva da je problem što visina penzije nije određena samo dužinom radnog staža, već isključivo na osnovu uplaćenih doprinosa, što znači da oni koji su manje uplaćivali, imaju manju penziju.
Ovaj sistem jasno pokazuje da radnici koji su tokom života imali minimalne prihode, sada plaćaju cenu tog sistema. Sistem penzija nije zasnovan na količini posla koji je obavljen, niti na broju godina koje je neko proveo na radnom mestu, već na tome koliko je novca uplaćivano tokom radnog veka. To objašnjava zašto ljudi koji su bili zaposleni na minimalcu sada imaju tako niske penzije, a starost im postaje još teža nego što su ikada mogli da zamisle.
- Postoji i nekoliko izuzetaka kada je reč o visini penzije, a to se odnosi na one koji su u prošlosti bili politički, ideološki ili vjerski progonjeni, ili su prošli kroz proces rehabilitacije. Novi magazin objašnjava da ove osobe mogu ostvariti dodatne godine staža ili povoljnije koeficijente koji utiču na visinu njihove penzije. Iako je broj ovih ljudi mali, važno je da svi koji misle da spadaju u ovu kategoriju proveru svoje mogućnosti.
- Realnost sa kojom se suočavaju penzioneri postaje sve teža, jer je sve veći broj onih koji žive sa penzijama koje ne mogu da pokriju osnovne životne troškove. Troškovi života rastu mnogo brže od penzija, što znači da jaz između toga što je potrebno i toga što penzioneri mogu sebi priuštiti postepeno postaje sve veći. Novosti ukazuju na to da je najviše problema kod penzionera koji imaju hronične bolesti, jer najveći deo njihovih penzija odlazi na terapije i medicinske potrebe. Zdravlje je u starosti jedan od najvećih izazova, jer se medicinske potrebe neprestano povećavaju.
Iako je povećanje penzija od 15% korak u pravom smeru, to nije dovoljno da bi se penzioneri osećali sigurno i da bi mogli da žive dostojanstveno. Sistem penzija mora da bude prilagođen potrebama starijih ljudi, i to ne samo kroz povećanje iznosa isplaćenih penzija, već i kroz bolje zdravstvene usluge i socijalnu zaštitu. Stariji ljudi zaslužuju veću podršku društva, ne samo u vidu novca, već i u formi efikasnijih programa pomoći i pristupačnije zdravstvene zaštite.
- U poslednjih nekoliko godina, penzije su postale predmet sve većih diskusija, ali uz to se moraju uzeti u obzir i životne priče iza tih brojeva. Svaka penzija nije samo broj na papiru, već je to posledica godina rada, odricanja i žrtvovanja. Penzioneri su proveli decenije radeći u teškim uslovima, često pod stresom da ne izgube posao i uz sve to, nisu imali dovoljno visoke doprinose za višu penziju. Zato je i njihovo razočaranje potpuno razumljivo – oni su očekivali sigurnost i mir u starosti, a dočekali su brige i stalne finansijske probleme. Večernje novosti ističu da bi razgovor o penzijama trebao da počne od stvarnih ljudi, njihovih životnih priča, a ne samo od brojeva i statističkih podataka.
Iako se problemi vezani za penzije ne mogu rešiti u kratkom roku, važno je da se pokrene ozbiljna diskusija o tome kako unaprediti penzijski sistem. Neka rešenja mogu biti u vidu veće socijalne pomoći, boljih prava u zdravstvu i boljih uslova za starije osobe. U svakom slučaju, osnovna potreba svakog penzionera je da se oseća sigurno i da ne mora da brine da li će imati dovoljno novca da preživi do kraja meseca
