Zija Dizdarević bio je talentovani pisac koji je svoj kratki, ali duboko emotivni život posvetio stvaranju dela koja su ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj književnosti. Rođen u 1916. godini u Vitini kod Ljubuškog, Zija je odrastao u Fojnici, a već u mladosti pokazao je izuzetnu sposobnost za pisanje.
- Mnoge njegove pripovetke, koje su se najčešće bavile temama koje su duboko rezonirale sa svakodnevnim životom, bile su izraz njegovih unutrašnjih dilema i potrage za boljim svetom.
Najpoznatija među njegovim pričama je „Majka“, koja je postala simbol njegove sposobnosti da prikaže intimne ljudske emocije i snagu karaktera. Zija je, bez sumnje, bio jedan od onih pisaca koji je verovao u snagu reči da promeni svet, te je njegov opus, iako obiman samo u broju stranica, bio bogat dubinom i lepotom izraza.
- Zijina borba za bolje sutra bila je ispunjena težnjom ka izgradnji boljeg društva, bez podela i nesloga koje su karakterisale Bosnu u njegovo vreme. Njegove političke stavove i angažman u studentskim organizacijama u Beogradu i Zagrebu nisu bili bez posledica. Naime, zbog svoje političke aktivnosti, koja je bila u skladu sa njegovim uverenjima o pravima umetnika i slobodi izražavanja, Zija je bio pod nadzorom vlasti.
On nije bio spreman da prihvati dogme socijalizma, već je podržavao umetničku slobodu i pravo na kritiku, što je često dovodilo do sukoba sa zvaničnim ideološkim linijama. Njegovo prijateljstvo sa Brankom Ćopićem, koje je trajalo i nakon njegove smrti, bilo je jedan od ključnih elemenata njegovog života. Ćopić je Ziji posvetio dirljivo pismo, koje je postalo simbol njegovog prijateljstva i njegove borbe za istinu, čak i kada je izgledalo da svet neće slušati.
- Nažalost, Zija Dizdarević nije doživeo da uživa u plodovima svog književnog stvaralaštva. Tokom Drugog svetskog rata, u proljeće 1942. godine, ustaše su ga uhvatile i, uprkos njegovom zdravstvenom stanju, odvele ga u logor Jasenovac. Tamo je, po dolasku, bez suđenja pogubljen. Iako se tačan datum njegove smrti nikada nije saznao, njegova smrt, kao i njegovu borba da ne odaje svoje saborce, ostavila je snažan utisak na sve koji su ga poznavali. Branko Ćopić, duboko potresen njegovom smrću, često je govorio o svom prijatelju, verujući da Zija nikada neće biti zaboravljen, da će njegove reči živeti zauvek.
Zijino nasleđe, uprkos njegovoj preranoj smrti, nije nestalo. U njegovom rodnom kraju, Fojnici, svake godine se organizuju “Susreti Zije Dizdarevića”, a dodeljuje se nagrada za najbolju kratku priču, što predstavlja znak poštovanja njegovog talenta i doprinosa književnosti. Bista Zije Dizdarevića, postavljena u Fojnici, nekoliko puta je bila uništavana ili nestajala, što je odražavalo turbulentno vreme kroz koje je prošao i narod, ali, unatoč tome, njegova književnost ostaje neuništiva.
Zija Dizdarević možda nije doživeo slavu za života, ali njegova dela, preživevši godine i političke lomove, i dalje govore o njemu. Njegova sposobnost da prikaže svakodnevni život, suočavanje sa gubicima i snagu ljudskih emocija, ostavila je snažan trag u književnoj baštini Balkana. Na kraju, njegova borba za slobodu, umetnost i istinu postala je univerzalna poruka koja nadmašuje sve vreme i sve okolnosti
