U današnjem članku želim da podelim jedno neobično i lično iskustvo koje govori o tome kako sam odlučila da postanem ljubavnica, ali sam brzo shvatila da stvari nisu nimalo jednostavne.
- Živimo u vremenu kada je za ženu veoma teško pronaći normalnog muškarca, a ja sam se našla upravo u takvoj situaciji. Moj muškarac nije mlad, ima četrdeset dve godine i, baš kao i ja, često je usamljen. Ipak, on je oženjen — i to sam lično videla. Njegov brak na prvi pogled deluje hladno, kao da je sve u njemu utihnulo. Njih dvoje žive zajedno, ali su stalno zagledani u svoje telefone, gotovo bez komunikacije, kao da su zarobljeni u sopstvenoj tišini.
Naša poznanstva počela su u velikom stambenom kompleksu u kome živim, mestu koje više podseća na mali grad nego na običnu zgradu. Svaki ulaz ima svoj parking i lift, pa ljudi gotovo nikada ne dolaze u kontakt jedni s drugima. Iako smo bili praktično komšije, nikada ranije nismo razgovarali. Sudbina je, međutim, imala drugačije planove.
Jednog dana, vraćala sam se sa proslave rođendana svoje unuke. U automobilu sam plakala, preplavljena osećajem usamljenosti i tuge. U tom trenutku on je parkirao pored mene i izašao iz kola. Iako ga ranije nisam poznavala, nešto u meni me je nateralo da ga pozdravim. Njegov upečatljiv automobil odmah mi je privukao pažnju, a on je, sasvim ljubazno, ponudio pomoć.
U tom prvom razgovoru, koji je trajao skoro tri sata u mom automobilu, dogodilo se nešto posebno. Ja sam pričala, a on je slušao — mirno, pažljivo i bez osuđivanja. U mom životu to je bio potpuno nov osećaj. Ispričala sam mu o svom propalom braku, mužu koji me je napustio zbog mlađe žene, o ćerki koja sama vuče teret porodice, o strahu od gubitka posla i nedostatku sigurnosti. Rekla sam mu i da i dalje brinem o sebi, vežbam, pazim šta jedem i trudim se da izgledam lepo.
- On mi je zauzvrat rekao da je oženjen i da njegova ćerka završava školu. Naglasio je da njih dvoje sa suprugom ostaju zajedno upravo zbog deteta. Nisam ga osuđivala, razumela sam ga. On mi tada nije želeo dati broj telefona, želeo je da izbegne rizik i moguće probleme u braku.
- Ipak, sudbina nas je ponovo spojila, ovaj put u klinici na lekarskom pregledu. Namerno sam stigla ranije kako bismo proveli makar nekoliko trenutaka zajedno. Posle pregleda, vozili smo se kući i dugo razgovarali. Tada sam ga pozvala u svoj stan, i on je prihvatio. Tog dana, naš odnos se promenio zauvek. Počeo je da dolazi kod mene nekoliko puta nedeljno, i tako traje već mesecima.
Ipak, iako me njegovo prisustvo ispunjava toplinom, počela sam da shvatam da je vreme za rastanak. Pokušala sam da razgovaram sa njim o tome, ali on i dalje dolazi, a ja ga ne odbijam jer me kod kuće niko ne čeka. Moja ćerka živi sama i retko me posećuje jer nema kola. U takvoj praznini, on je jedina osoba koja mi pruža osećaj bliskosti. Ali istovremeno znam da ovaj odnos nema budućnost. On je mlađi, oženjen i ima porodicu. Ne želim da mi starost prođe u nervozi, histeriji i skandalima.
Jednom sam ga pitala zašto dolazi kod mene, uprkos svemu. Njegov odgovor bio je jednostavan: u braku nema strasti, nema razgovora, nema povezanosti. Rekao je da su on i njegova supruga potpuno različitih karaktera i da su se emotivno udaljili. U meni, kako kaže, pronalazi mir i iskrenost. I zaista, naš odnos je tih i stabilan, bez laži i obmana. Ipak, u sebi osećam da takva veza ne može večno trajati.
Ovo iskustvo mi je pokazalo koliko je usamljenost snažna i koliko ljudi traže pažnju i razumevanje koje im nedostaje. Meni je donelo nešto što dugo nisam imala — osećaj da me neko vidi i čuje. Ali isto tako me podseća da ne smem izgubiti sebe u nečemu što me u budućnosti može povrediti.
Zato znam da je vreme da pronađem snagu i završim ovu priču. Nije lako, jer mi je doneo trenutke topline i utehe, ali istovremeno nosi sa sobom osećaj krivice i nesigurnosti.Na kraju, ovo je jedna iskrena ispovest o tome kako ljubav, potreba za pažnjom i ljudska toplina mogu spojiti dvoje ljudi na potpuno neočekivan način. Naučila sam da ponekad najviše znači kada neko ume da sasluša — tiho, strpljivo i bez osuđivanja. Ali sam isto tako naučila da pravi mir dolazi tek onda kada naučimo da budemo u skladu sami sa sobom.
