Oksana i Sergej, bračni par iz Rusije, suočili su se sa nečim što ni u najluđim snovima nisu mogli da predvide. U 42. godini, Oksana je odlučila da postane majka, i to kroz usvajanje. Međutim, ono što je započelo kao putovanje ispunjeno nadom, ubrzo se pretvorilo u borbu sa sopstvenim strahovima i nepoznatim izazovima.
- Bogdan, dvogodišnji dečak iz Murmanska, postao je njihov sin, ali njihova priča je počela turbulencijom. Dok su čekali avion iz Murmanska za Moskvu, Bogdan je vrištao na sav glas, a putnici nisu pokazivali ni najmanje strpljenja. Oksana, koja nikada nije imala iskustva sa decom, bila je u potpunoj panici, preplavljena neizvesnošću kako da smiri dete, a još gore, kako da postane odgovorna majka.
Oksana je, kao i mnogi drugi, bila zabrinuta zbog svoje sposobnosti da pruži ljubav i negu detetu koje je došlo iz nesrećnog doma. Dok su se pripremali za usvajanje, par je razgovarao sa psihologom i pripremio se za izazove koji su bili pred njima. Oksana je priznala da nije imala pojma kako će sve izgledati, ali je bila spremna da se suoči sa svim poteškoćama.
- Jedan od najvećih strahova bio je kakvi su genetski faktori iza tog deteta i kako će se on uklopiti u njihov život. Iako je sve delovalo kao velika nepoznanica, njihova ljubav prema detetu, koja je rasla iz dana u dan, bila je najjači oslonac. Kroz sve teškoće koje su prolazili, Oksana i Sergej su naučili da je usvajanje pravi test ljubavi, koji se ne završava dolaskom deteta, već traje kroz svaki trenutak, kroz svaku suzu i kroz svaki osmeh.
Jedna od najsnažnijih lekcija koje je Oksana naučila tokom prvih meseci sa Bogdanom bila je strpljenje. Dete, koje je došlo iz disfunkcionalne porodice, nije znalo osnovne socijalne veštine. Nije znao kako da deli, kako da se ponaša u društvu, a ni kako da izrazi svoje emocije. Svakodnevni napadi besa, odbijanje osnovnih rutina i česte povrede zbog loše koordinacije bili su svakodnevni izazovi.
- Oksana i Sergej su sa puno pažnje i strpljenja uvođenje u nove navike, koristeći sve što su naučili iz psiholoških konsultacija i terapija. Međutim, i pored tih izazova, svakodnevno su se trudili da mu pruže ljubav i stabilnost koju je Bogdan tako očajnički tražio. Bilo je to vreme kad je Oksana shvatila da ljubav ne dolazi odmah, već postepeno, kroz svaku sitnicu, svaki trenutak pažnje i svakodnevnu borbu za normalnost. Na kraju, Bogdan je naučio da koristi toalet, prestao je sa napadima besa, i počeo da se povezuje sa svojim novim roditeljima. Oksana je s velikim ponosom posmatrala njegov napredak i, kako su dani prolazili, ljubav između njih je postajala sve jača.
Uprkos svim naporima i izazovima, Oksana nikada nije požalila zbog svoje odluke. Iako je na početku bilo teško, sa vremenom je shvatila da je ljubav koja je usledila bila vredna svake borbe.
Ona i Sergej sada gledaju svog sina Bogdana, koji se razvija, postaje sve sigurniji u sebe i sve više prihvata ljubav koju su mu dali. U njihovim očima, Bogdan je više od sina, on je simbol nade, snage i ljubavi koja je triumfovala nad teškoćama. Oksana se osvrnula na sve kroz što su prošli i bila je ponosna. Sada, dok Bogdan uči prve stihove i sa osmehom izgovara svoje ime, Oksana zna da je njihova borba bila vredna. Čak iako ljubav nije došla odmah, ona je došla. I sa njom, i njihova porodica
