Muzička scena nekadašnje Jugoslavije osamdesetih godina bila je prostor u kojem su se rađale legende, ali i priče koje su se prenosile tiho, u poluglasu, često snažnije od samih hitova. U tom vrtlogu slave, turneja i naglih uspona, posebno se izdvajalo ime Dragana Antonijevića, poznatijeg kao Arlekino.
- Bio je pevač upečatljivog imidža, prepoznatljivog glasa i energije koja je privlačila publiku, ali i čovek koji je iznenada nestao sa scene, ostavivši za sobom niz neodgovorenih pitanja. Kako Kurir navodi u svojim tekstovima o estradnim ikonama tog vremena, Arlekino je bio jedan od onih umetnika čiji je potencijal bio ogroman, ali čija je karijera skrenula neočekivanim putem.
Godinama se o njemu gotovo ništa nije znalo. Povukao se iz javnosti, izbegavao medije i retko se pojavljivao u pričama o bivšim zvezdama. Upravo zato je njegov povratak izazvao toliko pažnje – ne kroz muziku, već kroz ispovest. Objavljivanjem knjige u kojoj je otvoreno govorio o navodnoj emotivnoj vezi sa Lepom Brenom, jednom od najvećih zvezda domaće estrade, Arlekino je ponovo dospeo u fokus javnosti. Stil Kurir piše da ovaj potez nije bio samo pokušaj da se vrati na scenu, već i način da se ispriča priča koja je, prema njegovim rečima, decenijama ostala potisnuta.
- Ta ispovest otvorila je vrata sećanjima na period kada su se sudbine mladog pevača u usponu i već afirmisane zvezde navodno isprepletale. Arlekino je tvrdio da su se upoznali u muzičkom studiju, u okruženju koje je tada okupljalo najveća imena domaće scene. Prema njegovim rečima, simpatije su bile obostrane, ali je situacija bila komplikovana jer je on u tom trenutku bio u vezi. Kako prenosi Kurir, Antonijević je kasnije govorio da je doneo odluku da prekine tadašnji odnos jer nije želeo da živi dvostruki život, ističući da su emocije koje je gajio prema Breni bile snažne i iskrene.
Njihova navodna bliskost nastavila se kroz zajednička snimanja i druženja, a Arlekino je u više navrata opisivao trenutke u kojima je, kako je tvrdio, Brena pokazivala inicijativu da njihov odnos postane intimniji. Ipak, on je, barem prema sopstvenim rečima, često kočio stvari iz straha da bi se sve moglo završiti prebrzo. Mondo u retrospektivama estradnih priča navodi da su upravo takve nedorečenosti i polovične istine često hranile mitove koji su se kasnije pretvarali u javne polemike.
- Kako su godine prolazile, njihovi susreti postajali su ređi, naročito u vreme kada su Brenine turneje bile na vrhuncu. Ipak, Arlekino je tvrdio da su ostali u kontaktu i da je emocija tinjala, uprkos fizičkoj udaljenosti. On je smatrao da njihova veza nikada nije imala priliku da se razvije do kraja zbog pritisaka iz Breninog najbližeg okruženja. U svojim izjavama često je isticao da se osećao potcenjeno, tvrdeći da je bio viđen kao prolazna avantura, a ne kao partner za ozbiljan život. Prema pisanju Stil Kurira, upravo taj osećaj gurnutosti na marginu ostavio je dubok trag na njegovu psihu i kasnije odluke.
- Posebno burne reakcije izazvale su njegove tvrdnje da su određeni ljudi iz muzičke industrije direktno uticali na kraj njihove navodne ljubavi. Arlekino je otvoreno govorio o tome da se osećao iskorišćeno, naglašavajući da je razlika u statusu i moći bila nepremostiva prepreka. U tom kontekstu, njegova priča dobila je i tamniju notu, jer je tvrdio da su pojedini potezi koje je povlačio bili posledica povređenog ponosa i razočaranja.
Kada se Lepa Brena udala za Bobu Živojinovića, Arlekino je, prema sopstvenim rečima, odlučio da objavi knjigu u kojoj je izneo svoju verziju događaja. Taj čin izazvao je dodatne kontroverze. On je tvrdio da je Brena reagovala sa znatiželjom, pa čak i odobravanjem, dok je njen suprug navodno bio nezadovoljan i pokušao da spreči širenje knjige. Kurir je tada pisao da su ove izjave uzburkale javnost i otvorile pitanje granice između lične istine i javne senzacije.
- Bez obzira na to koliko su njegove tvrdnje bile osporavane ili dovođene u pitanje, priča Dragana Antonijevića Arlekina nastavila je da živi. Ona je postala deo kolektivnog sećanja estrade, još jedan primer kako su privatni odnosi često bili neraskidivo povezani sa javnim imidžom. Mondo u analizama sličnih ispovesti navodi da publika i dalje pokazuje veliku fascinaciju emotivnim pričama iza kulisa, naročito kada su u pitanju ličnosti koje su obeležile čitave generacije.
Na kraju, Arlekinova ispovest ostaje svedočanstvo o vremenu u kojem su emocije, ambicije i slava često išle ruku pod ruku sa nesigurnostima i propuštenim prilikama. Njegova verzija događaja, ispričana sa dozom gorčine, nostalgije i želje da se bude saslušan, pokazuje koliko su estradne priče slojevite i koliko dugo mogu da traju. Kako Stil Kurir ističe u svojim osvrtima, neke ljubavi možda nikada nisu bile zvanične, ali su ostale dovoljno snažne da decenijama kasnije ponovo zapale maštu javnosti
