Robert Modsli, poznatiji kao “Hanibal Kanibal”, jedan je od najzloglasnijih i najopasnijih zatvorenika u Britaniji. Njegova priča, koja se proteže već preko četiri decenije, još uvek izaziva burne reakcije javnosti, a nedavni događaji u zatvoru dodatno su podstakli brojne pitanja o ljudskim pravima i uslovima zatvora.
Duga Istorija Izolacije
Od 1983. godine, Modsli je smešten u specijalno dizajniranu staklenu ćeliju u zatvoru Vejkfild, smeštenom u Zapadnom Jorkširu. U ovoj ćeliji dimenzija približno 5,5 x 4,5 metara, zatvorenik provodi gotovo 23 sata dnevno, a režim izolacije je veoma rigorozan.
Pre nego što je dobio nadimak “Hanibal Kanibal”, Modsli je počeo svoj kriminalni put sa samo 21 godinom, kada je osuđen zbog ubistva pedofila i napasnika dece. Njegov kriminalni pohod nije stao tu – tokom godina, on je ubio još trojicu muškaraca koje je smatrao opasnim, što mu je dodatno osiguralo reputaciju najopasnijeg zatvorenika u zemlji.
Štrajk Glađu kao Protest
Nedavno je Robert Modsli iznenadio sve odlaskom u štrajk glađu. Prema rečima njegovog brata, Pol Modsli, zatvorenik odbija hranu od prošlog petka, a njegov glas iz zatvora odjekuje besom i očiglednom uznemirenošću.
“Stupam u štrajk glađu, nemoj da se iznenadiš ako ti je ovo poslednji poziv od mene.”
Ova izjava, koju je Pol izneo, izazvala je veliku zabrinutost u porodici. Bob, kako ga često zovu, sada ima 71 godinu i njegovo zdravlje je u opasnosti. Ovaj drastičan potez usledio je nakon što su mu zatvorski čuvari oduzeli njegove dragocene predmete – plejstejšn, televizor, knjige i radio. Ovi predmeti su za Boba predstavljali više od običnih stvari; oni su bili jedini izvor mentalne stimulacije i emocionalne podrške u dugoj izolaciji.
Operativna Vežba i Kriza u Zatvoru
Postoji sumnja da je početak štrajka glađu povezan sa operativnom vežbom koja je sprovedena u zatvoru Vejkfild 26. februara. Tokom te vežbe, zatvorski čuvari su izbacili sve zatvorenike iz ćelija kako bi se izvršila detaljna pretraga, a Bobov sektor je ostao pod blokadom još nekoliko dana. Porodica tvrdi da je zatvorski sistem u tom periodu prešao u krizni režim, te da su u tom haosu oduzete sve predmete koji su Boba držali psihički stabilnim.
Uticaj Oduzimanja Stimulansa
Za Roberta Modslija, predmeti kao što su plejstejšn, televizor, knjige i radio nisu samo luksuz – oni su ključni elementi koji mu pomažu da održi određeni nivo mentalne aktivnosti. Pre desetak godina, Bob je bio primoran da provodi veći deo vremena u pasivnosti, što ga je dovelo do stanja sličnog vegetaciji, a to je opasno za njegov psihički status.
On je oduvek voleo da igra ratne igre, šah, da gleda stare filmove i da čita knjige o stvarnim događajima. Ovi sadržaji su mu bili izvor radosti i intelektualnog izazova, a njihovo oduzimanje rezultiralo je povratkom u stanje depresije i ozbiljne emocionalne krize.
Porodična Zabrinutost i Komunikacija
Pol Modsli, koji ima 74 godine, ne skriva svoju zabrinutost za Boba. On ističe:
“Te stvari su mu izuzetno važne i nije fer da mu ih oduzmu bez opravdanog razloga.”
Porodica sada pokušava da uspostavi komunikaciju sa zatvorskim službenicima, ali do sada bez uspeha. Bob je nekada imao pristup telefonu, ali sada mu je on takođe oduzet, što dodatno otežava situaciju. Odsustvo ove komunikacije stvara neizvesnost i strah za njegov život, a porodica se nada da će uskoro dobiti jasnije informacije o njegovom zdravstvenom stanju i mogućnostima za povratak njegovih dragocenih stimulansa.
Šira Diskusija o Uslovima Zatvora
Ovaj slučaj je samo jedan primer onoga što se dešava unutar britanskog zatvorskog sistema. Dugogodišnja izolacija i strogi režim u ćelijama dovode do ozbiljnih psiholoških problema kod zatvorenika.
Ljudska prava i dostojanstvo su u opasnosti kada se pojedincima uskraćuju osnovne potrebe za mentalnom stimulacijom. Bobov slučaj podstiče javnost da preispita kako se tretiraju najopasniji zatvorenici i da se eventualno uvedu promene u sistemu koje bi omogućile zatvorenicima da zadrže određene predmete koji im pomažu u održavanju mentalne stabilnosti.
Zaključak
Priča o Robertu Modsliju, poznatom kao “Hanibal Kanibal”, oslikava mračne strane zatvorskog sistema. Nakon što je proveo 46 godina u izolaciji u zatvoru Vejkfild, Bob je sada započeo štrajk glađu kao protest protiv oduzimanja osnovnih stimulansa koji su mu bili neophodni za mentalno zdravlje. Porodica je duboko zabrinuta za njegovo stanje, a pitanje da li će moći da preživi bez hrane i mentalne stimulacije ostaje otvoreno.
Ovaj slučaj nije samo priča o jednom zatvoreniku; on postavlja pitanje o ljudskim pravima, dostojanstvu i načinu na koji se tretiraju zatvorenici, čak i oni koji su počinili najteže zločine. Dugogodišnja izolacija može dovesti do psihičke degradacije, a oduzimanje čak i najmanjih predmeta koji pružaju utehu, kao što su knjige i uređaji za zabavu, može imati katastrofalne posledice.
Na kraju, nadamo se da će se pronaći rešenje koje će omogućiti Boba da povrati barem deo onoga što mu je oduzeto, te da će se uslovi u zatvoru preispitati u svetlu ovog tragičnog slučaja.
Ova priča ostavlja dubok trag i podseća nas na važnost humanog pristupa čak i prema onima koji su osuđeni za najteže zločine. Dok se porodica nada rešenju, javnost nastavlja da postavlja pitanja o tome koliko je dostojanstvo pojedinca važno, čak i u zatvoru. Robert Modsli, ili Bob, ostaje simbol sukoba između bezdušnog sistema i osnovnih ljudskih potreba, a njegov slučaj možda će biti katalizator za buduće promene u zatvorskim uslovima u Velikoj Britaniji.
