Zelena salata je pravo čudo prirode, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, a pruža brojne zdravstvene koristi. Njen osvežavajući ukus i lako svarljivost čine je omiljenim izborom u ishrani, dok njene nutritivne vrednosti pomažu u održavanju dobrog zdravlja.
Zašto je zelena salata korisna?
- Bogata vlaknima: Pomaže u održavanju zdrave probave i olakšava rad creva, što je korisno za osobe sa zatvorom.
- Snižava apsorpciju šećera: Vlakna u salati usporavaju apsorpciju šećera, što je korisno za regulisanje nivoa glukoze u krvi, što čini zelenu salatu korisnom u dijetama.
- Bogata vitaminima i mineralima: Zelena salata je izvor vitamina A, C, B1, B2, B6 i minerala poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i fosfora, koji su bitni za pravilnu funkciju organizma.
- Podstiče varenje: Salate olakšavaju varenje, a korišćenje začinskog bilja kao što su majčina dušica i ruzmarin, dodatno doprinosi boljoj probavi.
Kao dodatak salati, preporučuje se upotreba limunovog soka i hladno ceđenih ulja (maslinovo, suncokretovo, bundevino), čime se poboljšava ukus i nutritivna vrednost.
Osim što je zdrava, zelena salata ima i lekovita svojstva. Mlečni sok koji salata sadrži može da deluje smirujuće, čak i kao sredstvo za smanjenje nesanice, što je koristio i stari grčki lekari. Takođe, zahvaljujući svom sadržaju, može da pomogne u prevenciji određenih bolesti poput raka probavnog sistema i disajnih organa.
Za najbolji kvalitet, prilikom kupovine zelene salate, treba obratiti pažnju na izgled lista. Zelena boja i čvrsti listovi ukazuju na svežinu, dok žuti i tamni delovi mogu ukazivati na starost i nižu nutritivnu vrednost.
Saveti za pripremu i čuvanje:
- Salatu treba oprati pre nego što je isečete i pripremite, da biste uklonili sve eventualne insekte.
- Preporučuje se da salatu konzumirate na početku obroka jer ubrzava varenje i otvara apetit.
- Čuvanje salate u frižideru, u plastičnoj kesi, pomoći će da duže ostane sveža, a treba izbegavati skladištenje u blizini voća poput banana i jabuka, jer etilen koji ove plodove ispuštaju može ubrzati kvarenje.
Zelena salata je jednostavan i ukusan način da poboljšate svoje zdravlje i dodate svežinu svakodnevnim obrocima
BONUS TEKST
Ljubavna priča Skota i Zelde Ficdžerald ističe se kao jedna od najtragičnijih i najkompleksnijih u literaturi, sa toliko snažnih, ali i mračnih detalja. Njihov odnos bio je ispunjen strastvenim usponima i silazima, te je uticao na njihovu literaturu, ali i na njihove živote.
Skot je upoznao Zeldu 1918. godine i, iako se činilo da su njihovi životi bili bajkoviti — bogatstvo, lude zabave, putovanja i egzotična mesta — iza tog luksuza i eksternih užitaka stajala je duboka emocionalna i psihološka nesreća. Zelda, koja je postala prepoznatljiv lik u društvenim krugovima, postepeno je pokazivala znakove mentalnih problema koji su postajali sve ozbiljniji.
Skot je bio posvećen piscu, ali je često bio zatečen i preplavljen njenim mentalnim i emocionalnim stanjima. Njegov trud da je spasi i preokrene situaciju u njihovom braku, kako bi ostali zajedno, često je bio uzaludan. Problemi sa njenom psihičkom bolesti, koja je na kraju dijagnostikovana kao šizofrenija, bili su konstantna senka koja je pratila njihov brak.
Iako su se trudili da se izbore sa svojim demonima, oboje su polako gubili tlo pod nogama. Skot je, pod velikim stresom, upao u alkoholizam, dok je Zelda lutala od bolnice do bolnice. U međuvremenu, Skot je nastavio da piše, stvarajući remek-delo poput Velikog Getsbija koji odražava njegovu unutrašnju tugu i gubitak, dok je Zelda pokušavala da nađe izlaz u pisanju i stvaranju, ali je njeno mentalno zdravlje bilo previše porušeno.
Njihova priča završava tragično. Skot umire mlad, sa 44 godine, u Holivudu, dok Zelda preživljava njega osam godina, ali završava život u požaru bolnice 1948. godine, dok je još uvek bila u procesu stvaranja svog drugog romana.
Njihov život, iako ispunjen luksuzom, nije mogao da sakrije unutrašnje borbe koje su ih uništavale. Iako su bili uzor u društvenim krugovima, njihova stvarna stvarnost bila je mnogo mračnija, pokazajući koliko duboko emocionalni i mentalni problemi mogu uticati na život i stvaralaštvo
