U današnjem vremenu, više nego ikada ranije, govori se o zdravoj ishrani, pravilnim prehrambenim navikama i uticaju hrane na naše zdravlje. Ironično, dok su mediji i društvene mreže preplavljeni savetima o dijetama, supernamirnicama i zdravim načinima ishrane, realnost je drugačija – broj gojaznih osoba, posebno među mladima, značajno raste.
Promene u načinu života, sedentarni način rada i prekomerna konzumacija industrijski obrađene hrane doveli su do epidemije prekomerne težine i metaboličkih poremećaja.
Jedan od popularnih trendova u svetu zdrave ishrane jeste ispijanje tople limunade ujutru, koju mnogi smatraju čudotvornim eliksirom za detoksikaciju organizma i ubrzavanje metabolizma. Međutim, poznati gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić smatra da ovaj napitak nije toliko čaroban kako ga predstavljaju influenseri i pojedini nutricionisti.
Da li je topla limunada zaista toliko moćna?
Dr Perišić objašnjava da limun, iako bogat vitaminom C, u sebi sadrži slabu limunsku kiselinu, koja može privremeno smanjiti osećaj gladi, ali ne može značajno uticati na dugoročnu regulaciju telesne težine. Prema njegovim rečima, slabe kiseline, poput limunske, mogu smanjiti lučenje hlorovodonične kiseline u želucu, što može stvoriti osećaj olakšanja nakon konzumacije, ali ne pruža dugotrajne benefite o kojima mnogi govore.
Osim toga, prekomerno konzumiranje limunske kiseline može imati i negativne efekte, posebno na osobe sa osetljivim stomakom ili onima koji pate od gastritisa. Dugoročno, ako se pretera s kiselim napicima na prazan stomak, može doći do iritacije sluzokože želuca i pogoršanja problema s varenjem.
Med – prirodni saveznik zdravlja
Pored limunade, dr Perišić se osvrnuo i na koristi meda u ishrani. Prema njegovim rečima, med je prirodan i sterilan proizvod koji ima brojne zdravstvene koristi, ali je važno koristiti ga u umerenim količinama. On ističe da je u njegovom rodnom selu običaj da se dan započne uz kafu, rakiju i kašičicu meda, jer svaki od ovih elemenata ima svoju specifičnu ulogu u poboljšanju opšteg stanja organizma.
- Med doprinosi poboljšanju moždanih funkcija i jačanju nervnog sistema, dok kafa podstiče budnost i energiju, a mala doza rakije može imati opuštajući efekat na organizam. Međutim, prekomerna upotreba alkohola nije preporučljiva, jer može imati više štete nego koristi – objašnjava dr Perišić.
Takođe, med je poznat po svojim antibakterijskim i antioksidativnim svojstvima. Redovna, ali umerena konzumacija može pomoći u jačanju imuniteta i zaštiti od prehlada i virusnih infekcija. Važno je, međutim, koristiti prirodni, neprerađeni med, jer industrijski obrađeni med često gubi značajan deo svojih korisnih sastojaka.
Kisele jabuke – nezaobilazna namirnica u zdravoj ishrani
Pored limunade i meda, dr Perišić naglašava i značaj kiselih jabuka u svakodnevnoj ishrani. Prema njegovim rečima, vrste poput kožara posebno su korisne za organizam jer ne opterećuju pankreas i ne uzrokuju nagle skokove šećera u krvi.
- Kisele jabuke su odličan izvor vlakana, vitamina i minerala, a uz to pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i poboljšavaju varenje. Za razliku od slatkih jabuka, koje mogu izazvati brzi porast glukoze u organizmu, kisele sorte imaju niži glikemijski indeks, što ih čini pogodnim za dijabetičare i osobe koje žele da održe stabilan nivo energije tokom dana – savetuje on.
Osim toga, jabuke sadrže pektin, biljno vlakno koje podstiče dobru probavu i pomaže u eliminaciji toksina iz tela. Redovna konzumacija kiselih jabuka može doprineti boljem zdravlju creva i jačanju imunog sistema.
Zaključak – pravilna ishrana bez mitova i zabluda
Iako je zdrava ishrana sve prisutnija tema u svakodnevnom životu, važno je pristupiti informacijama sa kritičkim razmišljanjem. Nisu svi saveti koji kruže internetom i društvenim mrežama nužno tačni, a neki mogu čak i štetiti zdravlju. Ključno je osloniti se na proverene izvore i naučno potkrepljene činjenice.
Prema savetu stručnjaka poput dr Perišića, umesto slepog praćenja trendova, trebalo bi se fokusirati na raznovrsnu, prirodnu ishranu koja uključuje:
- Umerenu upotrebu meda kao prirodnog izvora energije i zaštite za organizam.
- Povremenu konzumaciju kiselih jabuka, koje stabilizuju šećer u krvi i podržavaju digestivni sistem.
- Balansiranu ishranu bogatu vlaknima, vitaminima i mineralima, umesto oslanjanja na brza rešenja poput limunade na prazan stomak.
Najvažnije je slušati sopstveno telo i prilagoditi ishranu svojim individualnim potrebama, uz savete stručnjaka koji mogu pomoći u očuvanju dugoročnog zdravlja. Pametna ishrana ne podrazumeva slepo praćenje trendova, već informisan i balansiran pristup, koji vodi ka kvalitetnijem životu i boljem zdravlju.
