U današnjem članku govorićemo o tome kako pravilnim đubrenjem i njegom možete osigurati zdrav rast i obilnu žetvu krompira.
- Iako se krompir smatra zahvalnom biljkom koja uspijeva i u skromnim uslovima, pravilna ishrana tla i pažljivo sprovedena sadnja čine razliku između prosečnog i izuzetnog prinosa. Zato je važno razumeti ulogu prirodnih gnojiva i načine njihove primene kako bi se stvorili optimalni uslovi za razvoj gomolja.
Prvi korak u postizanju dobrih rezultata jeste priprema jednostavnog, ali hranljivog prirodnog gnojiva. Za njegovu izradu potrebno je malo strpljenja i nekoliko lako dostupnih sastojaka. Krečnjački dolomit, ovsene pahuljice i voda čine osnovu ove smeše. Kada se pažljivo pomešaju i ostave da odstoje, nastaje tečnost bogata hranljivim materijama. Ona se potom dodatno razredi vodom i koristi prilikom same sadnje. Dodavanjem jedne šolje ovog rastvora u svaku jamu za sadnju, biljka dobija odmah na početku ono što joj je potrebno za stabilan rast. Ovaj način prihrane naročito se preporučuje jer obezbeđuje ravnomeran unos hranljivih tvari, što dovodi do jačeg korenovog sistema i otpornijih biljaka.
Pored ovog gnojiva, izuzetno značajnu ulogu ima i drveni pepeo, koji mnogi vrtlari koriste kao dopunsko prirodno đubrivo. Pepeo je bogat mineralima, a posebno se ističu kalijum i kalcijum – dva elementa ključna za formiranje zdravih gomolja. Njegova primena ne donosi samo hranljive materije već i dodatnu zaštitu, jer povećava imunitet biljaka i pomaže u odbrani od bolesti. Time krompir postaje otporniji, a cela biljka snažnija. Upotrebom pepela može se povećati prinos i do 15%, poboljšati sadržaj skroba i unaprediti ukus, što je važno svima koji žele da dobiju krompir vrhunskog kvaliteta.
Kada je reč o praktičnoj primeni, na jedan kvadratni metar zemljišta potrebno je od 100 do 150 grama pepela. Kod manjih površina, dovoljno je 30 grama pepela umešati sa zemljom i staviti u jamu prilikom sadnje. Na taj način krompir odmah dobija dodatni izvor kalijuma i kalcijuma. Moguće je pepeo kombinovati i sa stajnjakom, ali se pritom mora paziti da gomolji ne dođu u direktan dodir sa svežim stajnjakom jer to može izazvati oštećenja. Najbolji način je da se pepeo prvo pospe u jamu ili korito, zatim prekrije zemljom, pa tek onda dodaju gomolji krompira.
- Međutim, prilikom upotrebe pepela važno je znati i određena ograničenja. Budući da je pepeo alkalne reakcije, on je posebno koristan na kiselim zemljištima. Na neutralnim ili alkalnim tlima njegova primena može biti kontraproduktivna. Takođe, ne preporučuje se kombinovanje pepela sa đubrivima bogatim dušikom, jer dolazi do hemijske reakcije koja smanjuje efikasnost oba preparata. Zato je pametno pratiti stanje tla i primenjivati pepeo u onim uslovima gde će doneti stvarnu korist.
- Pored gnojiva, neophodno je obratiti pažnju i na same uslove sadnje. Temperatura tla ima ključnu ulogu – najbolje je da se kreće između 6 i 8 stepeni Celzijusa. Ako je temperatura viša, rast gomolja može se usporiti ili potpuno zaustaviti. Vrsta zemljišta je takođe presudna. Krompir najbolje uspeva u rastresitim, propusnim zemljištima bogatim organskim materijama. Idealna pH vrednost kreće se od 5,4 do 6,5, što znači da biljka voli blago kiselu sredinu. Pripremom zemljišta prema tim smernicama povećava se verovatnoća da će sadnja dati očekivane rezultate.
Kada su jame za sadnju pripremljene, stajnjak i pepeo dodati u pravoj meri, a zemlja pravilno obrađena, ostaje završni korak – prekrivanje gomolja slojem zemlje. Na taj način krompir se štiti od spoljašnjih uticaja i obezbeđuje mu se miran razvoj u tamnoj i vlažnoj sredini. Važno je zapamtiti da se krompir sadi u proleće, čim se zemlja dovoljno zagreje, jer tada biljka ima najbolju šansu da razvije stabilne izdanke i formira bogate gomolje.
Sve ove metode zajedno doprinose tome da krompir raste zdrav, da se razvija u povoljnim uslovima i da donese obilan prinos. Upotreba prirodnih gnojiva, bilo da je reč o smeši na bazi dolomita i ovsenih pahuljica ili o drvenom pepelu, omogućava ekološki prihvatljiv pristup poljoprivredi i smanjuje potrebu za veštačkim hemijskim preparatima. Uz malo pažnje i pravilnu primenu saveta, svaki vrtlar može postići zavidne rezultate.
Na kraju, ne radi se samo o količini uroda, već i o njegovom kvalitetu. Dobro negovan krompir ne samo da daje više gomolja, već je i ukusniji, hranljiviji i dugotrajniji za skladištenje. Tako se trud uložen u pripremu tla i primenu prirodnih đubriva višestruko isplati, donoseći zadovoljstvo i bogatu trpezu.
