Na domaćoj javnoj sceni već više od decenije traje priča koja izaziva pažnju i izaziva mnoge komentare brak Verice Rakočević i Veljka Kuzmančevića.
- Ovaj par, koji je izazvao buru u javnosti zbog razlike od čak 35 godina, postao je jedan od najpoznatijih i najpraćenijih brakova. Njihova ljubav, koja je počela daleko od očiju javnosti, ubrzo je postala tema mnogih diskusija, često podložna osudama i predrasudama, ali su Verica i Veljko uprkos svemu opstali.
Venčali su se 2013. godine, ali pre nego što su stali pred matičara, morali su da se suoče sa žestokim kritikama okoline, koja nije odobravala njihov odnos. Iako su mnogi bili skeptični, oni su, bez buke i javnih protesta, nastavili sa svojim životom, a ključni temelji njihovog odnosa bili su međusobno poštovanje, podrška i razumevanje. Bez obzira na mnoge negativne reakcije, Verica i Veljko nisu dopustili da ih društvo obeleži, i na kraju su uspeli da izgrade skladan brak koji traje do danas.
- Verica i Veljko nisu jedini koje je ova veza iznenadila. I Veljkova majka, Dušanka, morala je da se pomiri s činjenicom da je njen sin u vezi sa ženom koja je samo dve godine mlađa od nje. Veljko je predvideo da će biti šokirana, pa joj je iz Beograda došao lično saopštiti novost o svojoj vezi s Vericom. Iako je Dušanka bila iznenađena, umesto da odmah osudi svog sina, odlučila je da pažljivo sasluša njegove razloge i okolnosti koje su dovele do ove odluke. Priznala je da je razumela da ako je Veljko pronašao ljubav i sreću, to je za nju bilo dovoljno.
Iako je Veljko znao da će njihovu vezu pratiti ogromna pažnja javnosti, još više ga je brinulo kako će se nositi s tim. Dušanka mu je postavila pitanje da li je spreman na takvu vrstu pritiska, a Veljko je odgovorio da je siguran. I zaista, veza koja je započela pod takvim okolnostima, prešla je dug put, i iz nje je izrasla stabilna i srećna zajednica. Unatoč izazovima, ona je izdržala test vremena i društvenih pritisaka.
- Verica, koja je postala deo Veljkove porodice, veoma brzo je osvojila simpatije i njegovog drugog sina, Lazara, koji je, prema rečima Dušanke, bio izuzetno vezan za Vericu. Lazar je često znao da je zove “snajo” i redovno je pitao šta radi i kako su, pokazujući tako ljubaznost i brigu za nju. Dušanka je izbegavala da se meša u njihov brak, verujući da su oni sami odgovorni za svoje sreće i probleme, te je smatrala da je dovoljno to što se oboje međusobno podržavaju i poštuju.
I dok mnogi i dalje komentarišu njihov odnos, Verica i Veljko su dokazali da ljubav ne poznaje godine, niti društvene norme. Njihova veza opstala je jer su oboje imali hrabrosti da slijede svoja osećanja, bez obzira na to šta drugi misle. Veljko, iako najpoznatiji kao suprug Verice Rakočević, gradi svoju karijeru u svetu umetnosti. Njegov život nije prepun skandala i medijskih ekscesa, već je zasnovan na predanom radu i ljubavi prema muzici. Iako je poznat po tome što je deo Narodnog pozorišta u Beogradu, njegova suštinska strast je muzika, kroz koju se najviše izražava.
- Veljkovo detinjstvo bilo je obeleženo ratom i teškim vremenima, ali ga je upravo to oblikovalo kao osobu. Rođen kao jedinac, Veljko je morao da nauči lekciju o deljenju i skromnosti, što mu je pomoglo da razvije empatiju i zahvalnost. Sećanje na vreme kada je njegova majka podelila njegovu odeću kako bi pomogla rodbini iz Bosne, imalo je dubok uticaj na njega, i upravo su te vrednosti oblikovale njegov odnos prema životu i drugim ljudima.
Takođe, umetničku crtu Veljko je nasledio od svog oca, Lazara Kuzmančevića, akademskog slikara. Lazar, koji je bio vojni oficir, vratio se sa ratišta fizički i duševno izranjen, ali nikada nije napustio svoju ljubav prema umetnosti. Lazarov život i rad bili su prožeti tihom strašću prema slikarstvu, a činjenica da nije prihvatio ponudu da ode u Pariz kako bi vodio galeriju, ostala je jedna od neostvarenih prilika koje su ga pratila do kraja života.
- Godina 2018. bila je prelomna za Veljka. Dok je boravio sa Vericom na Tajlandu, stigla je vest o smrti njegovog oca. Taj gubitak ga je duboko pogodio, i Veljkov život se iz temelja promenio. Sahrana njegovog oca bila je trenutak kada je sve postalo jasnije – život više nije bio isti. Veljko priznaje da od tada nije otišao na groblje i da ga bol nikada nije napustio.
Iako je izrastao iz svih tih izazova, njegova priča je više od života na pozornici. To je priča o detinjstvu koje ga je naučilo životnim vrednostima, o ljubavi koja nije bila po volji drugih, o gubitku koji je ostavio dubok trag, i o tome kako je sve to oblikovalo čoveka kakav je danas – ne samo kao umetnika, već i kao supruga i čoveka.
