U današnjem članku želimo se osvrnuti na važnu temu kada i zbog čega nikada ne bismo smeli da se izvinjavamo.
- Iako je izvinjenje često prepoznato kao znak pristojnosti, u mnogim slučajevima ono postaje nepotrebno i može čak štetiti našem samopouzdanju. Često izgovaramo izvinjenja iz navike ili straha da ne budemo loše shvaćeni, ali postoje određene situacije u kojima izvinjenje nije samo nepotrebno, već može umanjiti našu unutrašnju snagu i kredibilitet.
Jedan od prvih slučajeva u kojem se izvinjenje često koristi, a zapravo nije potrebno, jeste želja za napretkom i uspehom. Mnogi ljudi imaju ambiciju da postignu više, bilo u karijeri, bilo u ličnom životu. Često se plaše da pokažu svoje težnje jer smatraju da bi to moglo izazvati negativnu reakciju drugih. Na primer, traženje povećanja plate, koje je potpuno opravdano ako ste vredan radnik, nikako nije nešto zbog čega bi trebalo da se izvinjavate. To je znak da cenite svoj rad i trud. Želja za napretkom ne znači da ste sebični, već da želite da se razvijate i napredujete. Oni koji se plaše da iskažu svoje ambicije često ostaju na istom mestu zbog straha da će biti pogrešno shvaćeni.
Pored toga, važno je razumeti da naš lični raspored i način života nisu nešto zbog čega bismo se morali izvinjavati. Svako od nas ima svoj dnevni raspored, vreme za odmor, obaveze i zabavu. Ako morate odbiti neku obavezu jer se jednostavno ne uklapa u vašu rutinu, to nije nešto zbog čega biste se trebali osećati krivim. Poštovanje sopstvenog vremena i prostora je ključno za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. To što postavite granicu i ne dozvolite da vas drugi stalno ometaju u vašim planovima, zapravo je znak samopostovanja.
Još jedna važna situacija u kojoj ne treba da se izvinjavamo odnosi se na naša uverenja i stavove. Svako ima svoja lična verovanja koja oblikuju njegove odluke i ponašanja. Nema potrebe da se izvinjavamo zbog svojih vrednosti ili mišljenja, čak ni ako se ona ne slažu sa stavovima drugih. Ako dozvolimo da nas ljudi stalno pritiskaju i nameću osećaj krivice zbog onoga u šta verujemo, gubićemo vezu sa sopstvenim ja. Održavanje granica i doslednost u svojim uverenjima je ključno za očuvanje unutrašnjeg mira i samopoštovanja. To ne znači da ne treba slušati tuđe mišljenje, već da ostanemo verni sebi.
- Neuspeh je još jedan trenutak kada ljudi često osećaju potrebu da se izvine, što je potpuno pogrešno. U životu je nemoguće uvek uspevati. Padovi su prirodan deo svakog puta ka cilju. Kada nešto ne uspe, mnogi ljudi se odmah izvinjavaju, kao da su razočarali druge. Međutim, neuspeh nije razlog za izvinjenje. On je lekcija i prilika za rast. Umesto da se izvinjavate, bolje je da analizirate šta nije bilo u redu i kako ćete sledeći put postupiti bolje. Greške su znak da ste imali hrabrosti da pokušate, a to je mnogo važnije od izvinjavanja.
Odbijanje je još jedno područje u kojem ljudi prečesto izgovaraju izvinjenja. U našem društvu postoji duboko ukorenjeno verovanje da moramo prihvatiti sve zadatke, naročito ako dolaze od autoriteta, prijatelja ili porodice. Međutim, to nije tačno. Reći „ne“ nije znak loše volje, već znak da postavljate svoje granice. Ne morate da se izvinjavate jer odbijate nešto što vam nije u interesu ili što vas preopterećuje. Postavljanje granica je ključ za očuvanje mentalnog zdravlja i ravnoteže u životu. Ravnopravnost u međuljudskim odnosima podrazumeva da ponekad i drugi treba da se prilagode vama, a ne samo vi njima.
Na kraju, izvinjenje zbog postavljanja pitanja je još jedna uobičajena greška. Mnogi ljudi se izvinjavaju kada postavljaju dodatna pitanja ili traže pojašnjenja, misleći da su dosadni. Međutim, postavljati pitanja je jedan od osnovnih načina da učimo i razvijamo se. Ako nešto ne razumete, bolje je pitati ponovo nego da ostanete u neznanju. Zdravlje znanja i stalno usavršavanje je osnova ličnog razvoja, a izvinjenje zbog toga samo slabi vašu želju za učenjem i napredovanjem.
Svi ovi primeri pokazuju da česta i nepotrebna izvinjenja mogu imati negativan uticaj na naše samopouzdanje i međuljudske odnose. Kada se stalno izvinjavamo, šaljemo signal da sumnjamo u sebe i u svoja prava, čak i kada imamo potpuno opravdane razloge za to što činimo. Zato je važno da se oslobodimo navike izvinjavanja bez potrebe i da naučimo kako da izgradimo zdravu granicu između pristojnosti i nepotrebne samopodcenjenosti.
