Dragomir Drulović bio je uspešan i poštovan direktor jednog od najvećih lanaca prodavnica u Srbiji, a danas, sa tugom u srcu, deli svoju potresnu priču kao beskućnik.
- Ovaj dramatičan preokret u njegovom životu podseća na to koliko nepredvidiv i surov može biti život. Dragomir je bio čovek koji je imao sve—dobar posao, stabilnu karijeru i dom. Međutim, život je ubrzo postavio prepreke koje je bilo teško prevazići, a njegov pad sa visine društvene hijerarhije u svet beskućništva došao je kao neverovatno surov udarac sudbine.
Kroz njegovu priču, koja je dokumentovana u seriji Priče bez krova koju je snimio Crveni križ, Dragomir je otkrio duboku prazninu koju osećaju beskućnici u društvu. “Niko se nikada nije raspitao za moju dobrobit”, rekao je, naglašavajući ozbiljan problem zanemarivanja i predrasuda prema onima koji se nalaze na društvenoj margini.
Mnogi beskućnici su često etiketirani kao lenji ili neodgovorni, dok je stvarnost mnogo složenija. U njegovoj priči, koja je puna tuge i patnje, ali i borbe za preživljavanje, Dragomir pokazuje kako je život na ulici, sa svim svojim izazovima, pravo iskušenje za ljudsku dušu.
- “Snažna su i glad i zima,” Dragomir ističe kako je svakodnevno suočen s tim najtežim izazovima. On se seća trenutaka kada je spavao ispod mosta, prepušten nemilosti zime i hladnoće, a jedini način da preživi bio je da sakuplja sekundarni materijal i bori se za svaki dinar. Prema njegovim rečima, biti beskućnik znači biti na ivici egzistencije, gde svaki dan postaje borba da bi se preživeo. Mnogi ljudi iz Dragomirovog okruženja nisu ni slutili u kakvom je stanju, jer je spoljni izgled često obmanjujući, a prava muka ostaje skrivena od očiju drugih.
- Beskućništvo je duboko emocionalno iskustvo koje ostavlja neizbrisiv trag. Dragomir iznosi iskustva života na ulici, govoreći kako je zapravo najgori trenutak bio kada je morao da se bori da bi obezbedio hranu za sebe. U njegovoj priči, jedina pomoć koju je dobio dolazila je od Crvenog križa, koji mu je obezbedio privremeni smeštaj i poneke obroke. Ovaj sistem pomoći, premda važan, samo je privremeno rešenje. Dragomir je s tugom isticao da, iako je bio u najtežoj situaciji, nikada nije izgubio zahvalnost prema onima koji su mu pomogli.
Prema podacima Crvenog križa Beograd, koji su u februaru ove godine smestili 64 jedinstvene osobe u privremeno prihvatište, beskućništvo nije samo problem pojedinca, već i šire društvene zajednice. U tom periodu, njihovi centri su pružili pomoć za 1190 noćenja i 1365 korišćenja usluga dnevnog centra, od kojih su 52 muškarca i 12 žena koristili prijem u privremenom prihvatištu. Iako je ova pomoć dragocena, Dragomir podseća da ona nije dovoljna da bi se rešio temeljni problem beskućništva u društvu
