U današnjem članku govorimo o izazovima koje sa sobom donose ekstremne temperature koje ovih sedmica pogađaju Srbiju.
- Ljudi se ne suočavaju samo sa nelagodnostima, već i sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima koji zahtevaju odgovorno ponašanje i primenu mera zaštite. Naša poznata doktorka Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći ističe koliko je važno biti pažljiv i pridržavati se preporuka kako bismo sačuvali zdravlje u ovim teškim uslovima.
Prema poslednjim podacima, temperature u mnogim delovima zemlje, uključujući i Beograd, dostižu i do 39 stepeni, dok noć donosi samo minimalno olakšanje. Hitna pomoć beleži preko sto intervencija u jednoj noći, a iako se na prvi pogled čini da su ti brojevi uobičajeni, ljekari upozoravaju na pogoršanje zdravstvenog stanja naročito kod osoba sa hroničnim oboljenjima. Najugroženiji su pacijenti sa kardiovaskularnim problemima i onkološki bolesnici, jer visoke temperature dodatno iscrpljuju njihov organizam.
Doktorka Stefanović naglašava da visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova, što predstavlja dodatno opterećenje za srce. Osobe sa povišenim ili sniženim krvnim pritiskom moraju biti posebno oprezne. Kod pacijenata sa niskim pritiskom mogu se javiti vrtoglavica, nesvestica pa čak i padovi, zbog čega je preporuka da se izbegava izlazak u periodu od 11 do 17 časova, kada su vrućine najintenzivnije. Ukoliko je neophodno izaći, savetuje se boravak u rashlađenim ili barem dobro provetrenim prostorijama.
Od izuzetne je važnosti i odgovarajuća odeća. Trebalo bi da bude lagana, u svetlim bojama, i izrađena od prirodnih materijala poput pamuka i lana, kako bi koža mogla slobodno da diše i ostala suva. Deca moraju nositi kape, dok starije osobe treba da izbegavaju direktno izlaganje suncu i izlazak bez preke potrebe.
- Kada je u pitanju hidracija, doktorka upozorava na neprekidan unos tečnosti. Nije dovoljna samo voda – preporučuju se i prirodni napici sa šećerom, poput limunade sa medom, jer je organizmu pod stresom potrebna energija koja će brzo biti dostupna. Osobama sa niskim krvnim pritiskom savetuje se da uvek imaju pri ruci nešto slano, kao što su pereci ili štapići, da bi sprečili nagle padove pritiska.
Poseban problem predstavljaju gradske sredine i tzv. „efekat betonske toplote“. Asfalt i zgrade tokom noći zadržavaju toplotu, pa čak ni uveče nema pravog osveženja. Zato je neophodno svesti kretanje u gradu na minimum.
Još jedno upozorenje upućeno je starijim osobama koje, iz navike ili želje da uštede, često ne koriste klima uređaje ili ventilatore, iako su njihovi stanovi ponekad topliji od spoljne temperature. Stanari na višim spratovima, posebno ispod krova, izloženi su velikom riziku jer se prostor lako zagreva i temperature u stanu mogu premašiti 40 stepeni. U takvim situacijama, uloga porodice i komšija postaje od ključnog značaja – redovno proveravati stanje starijih, da li imaju dovoljno tečnosti, da li im je prostor rashlađen i da li im je potrebna pomoć.
U ovim ekstremnim uslovima, zdrav razum i pažnja su najbolja zaštita. Važno je izbegavati fizički napor, boraviti u hladu, jesti laganu hranu, praviti česte pauze i slušati signale koje telo šalje. Lekari podsećaju da toplotni udar i dehidracija ne nastupaju naglo, ali kada se pojave, mogu imati ozbiljne posledice.
Zato je sada važnije nego ikada biti odgovoran – ne samo prema sebi već i prema drugima. Ne treba čekati da se stanje pogorša; potrebno je rashladiti prostorije, unositi dovoljno tečnosti i pomagati najugroženijima. U ovim danima, briga o zdravlju nije samo izbor, već nužnost.
