Sveti Roman jedan je od najpoštovanijih svetaca pravoslavne tradicije, a njegov praznik se obeležava 29. avgusta u mnogim crkvama, u nstavku teksta saznajte više…
posebno u manastiru koji nosi njegovo ime, smeštenom na desnoj obali Južne Morave, u blizini sela Đunis, u okviru Eparhije niške. Vernici veruju da ovaj svetitelj poseduje čudotvornu moć, te su molitve upućene pred njegovim moštima često bile uslišene. Priče i predanja govore da su mnogi oboleli, koji su dolazili u manastir sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, nalazili izlečenje i vraćali se kući zdravi, a neki su čak dolazili u besvesnom stanju, da bi potom ustali obnovljeni.
- Vladika Nikolaj Velimirović opisuje Svetog Romana jednostavno, ali snažno: kao „zemaljskog anđela i nebeskog čoveka“. Njegov život bio je primer pobožnosti, posvećen molitvi, pokajanju i službi ljudima. Manastir Svetog Romana spada među najstarije u Srbiji. Iako prvi sačuvani zapisi datiraju iz 11. veka, sam svetitelj živeo je mnogo ranije, a po predanjima, manastir je nastao još u 10. veku. Njegovo osnivanje povezuje se sa učenicima Svetih Ćirila i Metodija, čime se manastir upisuje u bogatu duhovnu tradiciju koja traje više od hiljadu godina.
Manastir Svetog Romana nije bio samo duhovno središte već i mesto gde su ljudi tražili utehu i pomoć u teškim životnim okolnostima. Tokom vekova, služio je kao utočište za bolesne, bolnica i sklonište u ratnim i kriznim vremenima. U 19. i početkom 20. veka, zvonik manastira postao je mesto gde su se lečile ne samo duhovne, već i telesne rane, a vernici su pronalazili mir i snagu kroz molitvu i prisustvo sveštenika.
Sveti Roman je bio pustinoslužitelj i isposnik. Njegov život bio je posvećen molitvi, postu, pokajanju i pomaganju nemoćnim ljudima. Njegova dela i predanja koja su se prenosila s kolena na koleno čine ga jednim od najpoštovanijih podvižnika pravoslavlja. Mnogi koji su se molili pred njegovim moštima vraćali su se osnaženi – kako u telu, tako i u duhu. Vernici veruju da je njegova duhovna snaga nadmašivala ljudske mogućnosti, što ga je činilo simbolom duhovnog isceljenja i potpune predanosti Bogu.
- Na dan Svetog Romana, 29. avgusta, vernici u manastiru u Đunisu izgovaraju posebnu molitvu koja izražava zahvalnost za njegova čudesna dela i traži duhovno i telesno isceljenje. Molitva simbolizuje poverenje u božanske moći svetitelja, ali i u opšte vrednosti vere, pokajanja i dobrote. Vernici dolaze sa dubokim uverenjem da molitva može doneti olakšanje i obnovu snage, i često svedoče o transformacijama koje doživljavaju nakon boravka u ovom svetom mestu.
Manastir Svetog Romana tokom vekova zadržao je status centra duhovnog života i obrazovanja. On nije bio samo mesto bogosluženja, već i prostor gde ljudi uče da vera znači živeti u skladu sa Jevanđeljem, pomagati drugima i biti predan višim vrednostima. Preko usmenih priča i tradicije, čudotvorna dela Svetog Romana nastavljaju da inspirišu vernike i danas.
- Ovaj svetac i manastir u Đunisu predstavljaju primer kako vera, pokajanje i posvećenost mogu nadmašiti ljudske mogućnosti i doneti isceljenje i mir. Sveti Roman ostaje simbol duhovne snage, molitve i nesebičnog služenja ljudima, dok manastir koji nosi njegovo ime nastavlja da bude mesto gde hiljade vernika dolaze u potrazi za utehom, nadom i obnovom duha i tela. Njegova priča podseća da vera nije samo tradicija, već živa praksa koja menja ljudske živote
