Početak Božićnog posta mnogima svake godine donosi osećaj smirenosti i povratka sebi, a kako Kurir ističe, upravo ovaj period vernici doživljavaju kao poseban trenutak u kojem se čovek okreće telesnom i duhovnom preobražaju.
- Post ne znači samo odricanje od hrane, već i priliku da osoba zastane, razmisli o sebi i svojim navikama, te preispita ono što je tokom godine potiskivala. Upravo iz tog razloga mnogi tvrde da se u ovih četrdeset dana događa nešto dublje – pokreće se proces unutrašnjeg čišćenja, kako tela, tako i misli. Zato se već na početku posta kod mnogih javlja osećaj rasterećenja, jer se u isto vreme oslobađaju od teške ishrane, ali i od napetosti koju nose svakodnevne brige.
Prema onome što prenosi Stil magazin, a što potvrđuju brojni stručnjaci za ishranu i zdrav život, način na koji jedemo i kakvim mislima se bavimo utiče na zdravlje mnogo više nego što se ranije pretpostavljalo. Naučna istraživanja pokazala su da genetika određuje tek manji deo našeg zdravstvenog puta, dok ogromnih 70% zavisi od životnih navika. Upravo zato se skromnost u ishrani, naročito kada je utemeljena u duhovnoj disciplini, pokazuje kao jedna od najlekovitijih odluka koje čovek može doneti. Post, kako se često podvlači, nije gladovanje, već način da se organizmu pruži predah od konstantnog prejedanja i prerađene hrane.
Kada se unose namirnice biljnog porekla, a količina kalorija prirodno smanji, u telu se aktiviraju mehanizmi koje mnogi zaboravljaju – prirodni procesi detoksikacije. Biljna hrana sadrži supstance koje pokreću ćelije da izbacuju ono što se nakupljalo tokom meseci nezdrave ishrane. To znači da telo ne izbacuje samo ono što je došlo spolja, već i sopstvene toksine koji se gomilaju usled stresa, umora i loših navika. Za razliku od toga, masna i prerađena hrana, kako upozorava Blic, ne sadrži te dragocene biljne komponente koje aktiviraju čišćenje, pa zato organizam ostaje preopterećen, a posledice se osećaju u vidu umora, nervoze i težine u stomaku.
- Iako mnogi post povezuju sa uskraćivanjem, zapravo se radi o periodu koji može doneti pravo bogatstvo ukusa i osećaj lakoće. Stručnjaci savetuju da se isprobaju nove kombinacije povrća, mahunarke, voće i žitarice koje inače ne nalaze mesto u svakodnevnoj kuhinji. Post tako može postati vreme kreativnosti, a ne samo discipline. Ipak, da bi organizam zaista osetio dobrobit, važno je pridržavati se nekoliko osnovnih koraka.
Najpre, preporučuje se da se smanji ili potpuno izbegne jutarnja kafa. Iako je mnogima taj ritual dragocen, činjenica je da kofein stvara kratkotrajan osećaj budnosti, a zatim uvodi telo u blagu iscrpljenost. Umesto toga, stručnjaci predlažu da se jutro započne čajem – biljnim, blagim, toplim napitkom koji pruža energiju bez opterećenja srca i nadbubrežnih žlezda. Taj mali korak za mnoge predstavlja prvi susret sa novim početkom, jer već posle nekoliko dana primete da im je koncentracija stabilnija, a varenje lakše.
- Sledeći korak odnosi se na mlečne proizvode. Tokom posta mnogi se pitaju kako nadomestiti mleko u kafama, smutijima ili obrocima. Rešenje je jednostavno – kokosovo, ovseno ili bademovo mleko. Ove biljne alternative ne samo da su posne, već su često i prijatnijeg ukusa, lakše za varenje i hranljivije. Mnogi koji ih isprobaju tokom posta kasnije nastave da ih koriste jer shvate koliko se bolje osećaju.
Jedna od najvažnijih navika tokom ovog perioda jeste pravilna hidratacija. Doktorima je odavno jasno da voda igra ključnu ulogu u gotovo svakom telesnom procesu – od varenja do eliminacije toksina. Zbog toga se preporučuje da svako pronađe sopstvenu meru unosa tečnosti. Nekima prija tri litra dnevno, drugima znatno manje. Važno je samo da telo ne ostane žedno i da se ne oslanja isključivo na sokove i zaslađene napitke. Jednostavna čaša vode sa limunom može postati izvor energije, a ujedno i rutina koja olakšava post.
- I dok se mnogi boje da će tokom posta ostati bez slatkiša, istina je da posni dezerti mogu biti jednako ukusni, pa čak i zanimljiviji od standardnih. Pite sa jabukama, višnjama, kruškama i sličnim voćem predstavljaju savršenu zamenu za teške kolače. Topli mirisi cimeta, šećera i tankih korica bude nostalgiju, ali i pružaju osećaj zadovoljstva bez griže savesti. Ovo vreme zato može biti i period kada se razviju nove porodične tradicije – nedeljno spremanje jednostavnih, ali ukusnih posnih slastica.
Kako Kurir zaključuje u svojim preporukama, ljudi neretko tokom posta osete i unutrašnji mir. Sporo, ritualno pripremanje hrane i ređanje obroka koji nisu pretrpani masnoćama otvaraju prostor za razmišljanje, ali i za emotivni balans. Mnogi tvrde da se u ovih četrdeset dana osećaju stabilnije, smirenije i povezanije sa sobom. To nije slučajno – prestanak konzumiranja teške hrane utiče na nivo hormona sreće, a ravnoteža u ishrani donosi stabilnije raspoloženje.
- U sredini posta, kako primećuje Blic, telo se već prilagođava novom ritmu. Stomak je rasterećen, koža postaje čistija, a san kvalitetniji. Zanimljivo je da mnogi tada primete i kako im se smanjuje potreba za šećerom i slanom hranom. Organizam, oslobođen prekomernih toksina, sada lakše prepoznaje šta mu zaista prija. Ujedno je to i trenutak kada se javljaju prve mentalne promene – ljudi postaju strpljiviji, a misli im jasnije.
Kako se približava kraj posta, mnogi zaključuju da im ne nedostaje star način ishrane. Baš tu, kako u svojim tekstovima često navodi Stil magazin, krije se najveća vrednost – post učvršćuje disciplinu, ali i razvija svest o sopstvenim potrebama. Ljudi shvataju da mogu da funkcionišu bez teških obroka, da mogu da savladaju svoje navike i da promene donose dobro, a ne odricanje. Tada se post više ne doživljava kao obaveza, već kao lična pobeda.
Završnicu mnogi iskuse sa posebnim ponosom. Neki prime da im je varenje potpuno drugačije, drugi se iznenade koliko su smršali, a treći govore o duhovnom miru koji je ostao i nakon što post prođe. Kako naglašava Kurir, najvažnije je da se naučene navike barem delimično zadrže i posle praznika. Telo će biti zahvalno, a um smireniji. U tome je suština četrdesetodnevnog putovanja – u mogućnosti da se čovek preobrazi, ojača i približi sebi onako kako ponekad ne uspeva tokom ostatka godine
