Na početku velikih postova, mnogi vernici postavljaju pitanje da li je dovoljno postiti samo sedam dana kako bi se učestvovalo u Svetoj Tajni Pričešća. Iako je praksa mnogih da strogo poste prvih sedam dana, a zatim se pripremaju za pričešće, ovo pitanje ima duhovne dubine koje se ne mogu jednostavno rešiti.
- O tome se izjašnjavaju veroučiteljka Andrea Kereš i otac Gojko Perović, koji objašnjavaju značaj posta i pričešća i pomažu vernicima da razjasne suštinske razlike između formalnog ispunjavanja obaveza i pravog duhovnog puta.
Prema rečima veroučiteljke Andrea Kereš, Pričešće je centralni deo liturgijskog života i najdublji način sjedinjenja sa Bogom. To znači da pristupanje Pričešću nije samo formalna obaveza, već čin u kojem vernik dolazi do Boga kroz veru, ljubav i strah Božiji. Kereš ističe da vernici koji redovno učestvuju u liturgijskom životu, poste i ispovedaju se, mogu prići Pričešću bilo tokom posta, bilo van njega, jer post za njih nije samo obavezno pravilo, već duhovni trening.
- Ipak, mnogi se pitaju da li je greh postiti samo sedam dana i pričešćivati se. Otac Gojko Perović jasno objašnjava da postiti samo sedam dana i pristupiti pričešću nije greh, ali upozorava da to ne bi trebalo biti cilj samog posta. On naglašava da post nije način da „zaradimo“ Pričešće. “Iako postimo četrdeset dana na vodi i hlebu, to ne znači da možemo zaslužiti Pričešće”, kaže Perović, objašnjavajući da svaki dolazak na Pričešće treba gledati kao Božiji dar, a ne kao nagradu za trud.
Kao što Andrea Kereš ističe, post nije trgovina sa Bogom, gde vernik očekuje nešto u zamenu za svoje trudove. Svako Pričešće je Božija milost, a ne nešto što se zaslužuje. Veroučiteljka dodaje da je post sredstvo duhovnog treninga koje vernici koriste da se dovedu u stanje u kojem će moći da priđu Pričešću sa verom i ljubavlju, a ne kao tehnički uslov za obavljanje tog čina. Dakle, ako vernik posti sedam dana, može pristupiti Pričešću, ali ukoliko to radi samo iz formalnosti, promašuje pravu suštinu posta.
- Otac Gojko Perović dodaje da post nije samo duhovni trening, već je i terapija za dušu. Prema njegovim rečima, post se koristi kao način da se oslobodimo svojih strasti i slabosti. Čovek ne nalazi greh u tome što ne posti, već u tome što se stalno predaje grehu. Post omogućava verniku da se oslobađa vezanosti za stvari poput hrane, odmora i uživanja, koje mogu postati idoli i prepreke na duhovnom putu. Post nije kazna, već pomoć u čišćenju duše, kako bi vernik mogao da se približi Bogu.
U razgovoru sa vernicima, otac Gojko objašnjava da se ne može reći da greši onaj ko ne posti, ali nepost može da oslabi duhovnu snagu čoveka, čineći ga težim za duhovno čišćenje. Zato je cilj posta svakodnevni trud u savladavanju svojih slabosti, a ne težnja ka savršenstvu. Ovaj trud je ono što nas čini duhovno slobodnijima, jer post vaspitava našu dušu da bude slobodna od strasti, što je pravi cilj svakog posta.
- Na kraju, vernici koji razmišljaju o postu i Pričešću treba da se podsete na to da post nije samo tehnička obaveza, već duhovni put koji traži ozbiljan trud i veru. Ako postimo samo da bismo „ispunili obavezu“, onda je suština izgubljena. “Postiti samo sedam dana i pričešćivati se može biti ispravno, ali samo ako post shvatimo kao duhovnu pripremu”, zaključuju Andrea Kereš i otac Gojko Perović. Ovaj stav ujedno poziva vernike da razmisle o svom odnosu prema veri, postu i Pričešću i da ne gledaju na ove obrede kao na formalne, već kao na mogućnosti za dublje duhovno povezivanje sa Bogom.
Blic ukazuje na to da pravi smisao posta leži u njegovoj ulozi u svakodnevnom životu vernika, jer je post samo jedan od načina da se očisti duša i pripremi za božansku bliskost
