U današnjem članku govorićemo o holesterolu, često nazivanom i tihim ubicom za organizam, koji predstavlja ozbiljan rizik ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Povišen holesterol može dovesti do teških zdravstvenih komplikacija, naročito ako se ignoriše.
- Ovo stanje može izazvati začepljenje krvnih sudova, što često završava infarktom — događajem koji može imati i fatalne posledice. Posebno je opasan LDL holesterol, poznat i kao „loš“ holesterol, koji učestvuje u razvoju ateroskleroze, bolesti gde se masne naslage talože na zidovima arterija. Takve promene mogu dovesti do smanjenog protoka krvi, oštećenja vitalnih organa, pa čak i do iznenadnog srčanog zastoja.
Stručnjaci naglašavaju da holesterol nije samo spoljašnji problem jer naš organizam sam proizvodi većinu holesterola — između 70 i 80 procenata, dok se ostatak unosi hranom. Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je holesterol neophodan jer učestvuje u sastavu ćelijskih membrana i sintezi hormona. Međutim, savremeni način ishrane često dovodi do unosa višestruko većih količina nego što je potrebno. Na primer, dnevna potreba za holesterolom iznosi oko 200 mg, što je količina prisutna u samo jednom žumancetu. Uprkos tome, ljudi često konzumiraju mnogo više, što znatno povećava rizik od povišenih vrednosti u krvi.
Jedan od najvećih problema je što visok holesterol nema nikakve simptome. Osoba može izgledati i osećati se potpuno zdravo, a ipak imati opasno povećane vrednosti. Zbog toga je jedini pouzdan način da se utvrdi nivo holesterola analiza krvi u laboratoriji, koja je dostupna u svakom domu zdravlja. Ipak, dodatni izazov predstavlja činjenica da se u mnogim ustanovama još uvek koriste zastarele referentne vrednosti. Savremena istraživanja sugerišu da LDL holesterol ne bi smeo prelaziti 3 mmol/L, čak ni kod osoba bez dodatnih faktora rizika. Svaka vrednost iznad tog praga značajno povećava šanse za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Mnogi pacijenti oslanjaju se isključivo na brojeve u laboratorijskim rezultatima, verujući da su „u granicama normale“, ali često ne uzimaju u obzir sopstveni nivo rizika. Čak i kada rezultati izgledaju dobro, može postojati skrivena opasnost, posebno ako postoje dodatni faktori rizika. U nekim slučajevima, povišen holesterol se otkriva tek kada osoba doživi ozbiljan srčani događaj, poput infarkta, što dodatno naglašava važnost redovne kontrole.
- Posebnu pažnju treba posvetiti naslednom, genetski uslovljenom obliku povišenog holesterola, poznatom kao porodična hiperholesterolemija. Ovaj tip holesterola ne zavisi od načina ishrane niti fizičke aktivnosti, već od genetskih mutacija koje se prenose s roditelja na decu. Osobe koje pate od ove bolesti već od rođenja imaju visok nivo LDL holesterola. U takvim slučajevima, dijeta može smanjiti vrednosti samo za 10 do 20 procenata, što nije dovoljno da bi se nivo doveo u bezbednu zonu. Zbog toga je rano otkrivanje od presudnog značaja. Preporučuje se da muškarci počnu sa redovnim proverama već od 35. godine, a žene od 45. godine života, kako bi se na vreme prepoznale porodične predispozicije i započele odgovarajuće mere.
Povišen holesterol se postepeno taloži godinama i tiho stvara opasne naslage na krvnim sudovima koje mogu ostati neprimećene dok ne izazovu ozbiljne posledice. Ovo dodatno otežava pravovremenu dijagnozu i intervenciju.
Važno je razjasniti i jedan čest mit – da stres utiče na genetski uzrokovan holesterol. U slučajevima porodične hiperholesterolemije, stres nije uzrok povećanja vrednosti. Iako stres može uticati na metabolizam kod zdravih osoba, on nema značajnu ulogu kod nasleđenog povišenja holesterola. To znači da ne možemo „opravdati“ loše analize stresom, već je neophodan sistematski i stručan pristup lečenju.
Zaključno, povišen holesterol ne sme biti zanemaren, čak ni ako ne pokazuje simptome ili ako su vrednosti blizu granice normale. Rano otkrivanje, pravilna interpretacija analiza i uvođenje zdravih životnih navika mogu značajno smanjiti rizik od teških posledica, pa čak i spasiti život. Redovne kontrole i svest o ličnom riziku predstavljaju ključne korake u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
